Delo

УСНОМЕНЕ ЈЕДНОГ ДИИЛОМАТЕ 315 и одмереном језику, позивајући се искључиво на мотиве политичкога реда и интерес мира, са убеђењем пуним поштовања. Његова беседа унесена је т ех^епзо у нротокол. После њега, г. Рангабе, више познат као песник него као дипломата, импровизовао је једну беседу засуту реторским цвећем и класичким реминисценцијама, коју скуп саслуша доста расејано па чак и са нешто ироније. Не знам да ли су два делегата рачунала на какву дискусију или, бар, на ма какву манифестацнју колективног или индивидуалног осећања; али, у том случају, варали су се, јер ни једна реч, ни један покрет не показаше утисак сенакла, и чим су завршили своје говоре, Председник учини крај њиховој аудијенцији једном учтивом фразом која ме подсети на овај стих Фламинијев у Никомеду: „0 томе ће Сенат имати да већа.“ То је могла бити само строго коректна реформа, али што ми се учини досга чудновато, то је да, после њихова одласка, не наде ни једна алузија на њихове речи, и да, као да је била реч о каквом сасвим незнатном случају, остатак седнице би посвећен са свим другим предметима. Тек после недељу дана, то питање узето је у разматрање. У том међувремену, г. Вадингтон, све боље п боље обавештен, пре свега, мислим, оним равнодушним држањем, па онда и разговорима са својим колегама, о покрету у назад који се вршио у грчкој ствари, разумео је журну потребу да сузн граничку линију свога првобитног плана, па чак, да би предупредио пораз, да нредложеној солуцијн не да сувише аисолутан изглед. Оп се, то добро знам, с тешком муком на то одлучпо, да би за територијално новећање краљевине задобпо сада већ неповерљива, неодлучна и равнодушна мишљења. Међу тпм се ипак постарао да одредп, у прецнзном раду, минималне граиице анексије, тако да скуп не би могао, а да себе отворено не норече, одбитп да нх примн. На другоме месту, ма да је жалио што своме пројекту дати облпк императивног п одмах извршног декрета, дао му је свакојако карактер акта чврсте европске воље. Најзад, стекао је заслугу што гаје потпомогао у седнпци од 5. јула топлом п убедљнвом речитошћу, надахнутом најбољпм политичннм п парламентарним традицијама. Његова беседа, у главноме врло смпшљења, алп чпј се импровизоваи развој могао само у изводу унетп у протокол, занесе