Delo

Д Е Л 0 318 Тада нређоше на азијске ствари: алн ма да су биле многобројне, оне нису узнемиравале никога. Пре свега срећна им је била страна у томе што су пзлазиле последње и када су сви желели да једном сврше. Енглеска, Аустрнја, беху постигле своје главне смерове: многоструке корпсти беху додељеие балканским кнежевинама; европскп концерат усправљао се као летт украс; ннје се сумњало о мирну псходу Конгреса, и за цело Руспја као год п Порта врло бп незгодно дошле кад би у последњем часу изазивале тешкоће. Миран компромис био је обавезна допуна готово свршена рада, и та се солуција тако наметала да представници руски и енглески, овлашћени да је спреме у својим засебним конференнијама, успеше најзад у томе, мислим, без велике муке. Било како му драго, кнез Горчаков, као министар којп марљиво чува достојанство свога господара, сматрао је за питање части да, у последњој седницн, узме иницнјативу у побројању жртава на које је морао прнстати. Спремљеп или не, прпзор је био изванредно величанствен: Конгрес, изненађен можда, а очаран поуздано, саслуша у тишини старог руског канцелара кад је изјављивао да Цар, желећи актом некористољубља да заврши борбу за мир, пристаје да напустп један део својпх азијскнх осво.јења, Ерзерум, Бајазит, и Алаџерску долину, нретвара Батум у слободно прнстаниште, н мисли да задржи само Ардахон и Карс. Порта би тако добила натраг прострапе територије; Енглеска би ружно изгледала да више наваљује: скуп изјави своју радост, и убеђен или не да за тај закључак има да захвали једино великодушности цареврј, честита на томе кнезу Горчакову, и даде му санкццју одмах. VIIVII 11>егов материјални посао био је одиста свршен. Али му је остајало да издржи тешко морално искушење. Као да су логика и истина морале имати последњу реч, тај скуп биће доведен у теснац, и открпти колико је његов суверени сјај скрнвао илашљивости и сумње. Бејах запазио, у току нашнх седница, да је једно питање првога реда било у истп мах присутно н застрвено. На њ се једнако мислило, јер оно је виртуелно било на дну свега, али се о њему никако није говорило. Једном речп: каква би била гарантија за колективне стипулације? да ли ће