Delo

320 Д Е Л 0 Питање је било постављено пзнепадно и дебата буде одгоНена за сутрашњи дан. У току тих двадесет н четирн часа, измена мисли само је нојачала негативно осећање већипе. Седница се отпоче једном коректном беседом Каратеодорп-паше, који је изјављивао иекреност и добре намере Порте и судно, према томе, да је свака гарантија непотребна. Конгрес га је само нестрпљнво саслушао: он одиста није помишљао на веће пли мање поверење које је заслуживала Порта и имао је иред очима само жељу Сила да ос^ану слободне у својим покретпма. Кнез Горчаков, којн је тако играо своју партију на сигурно, обнови свој захтев све одсуднијим изразима, са мирннм изгледом човека који врши своју дужност. Његово фино лице остало је непомично, али сам му у очима читао ћутљиву и пакосну рарадозналост да сазна шта ће урадити скуп да бн прикрио немоћ, на чије признање мислио је да га нагна. Мислио сам да неће дуго чекати, јер сам видео да је кнез Бизмарк био доста нервозан и са свим снреман да одбнје ударац. Као нредседник, он би требао најпре да позове своје колеге да изнесу своја мишљења: али, раздражен тим случајем, одлучен да не прими никакав обавезни терет за Немачку, много је полагао и на то да не допусти да он сам и Конгрес пзгледају да су збуњени нред незгодном фразеологијом старога му рнвала. Оп дакле одмах узе реч и смело изађе из круга у који га је овај хтео затворпти. Вештим парламентарним маневром, далеко од тога да правда отказ гарантоје као непотребну меру, него као разложну према приликама, он узеде ствар са виснне н представи на против уздржљпвост Конгреса као формалну припрему међународног права. Служећи се категоричким н концизним афоризмима, оп изјави неодступно, пре свега да „ни .једна држава не мора оружаном руком помагати примљене обавезе“, па онда „да не може бити солидарне н колективне гараптије“. Из те две изреке, од којих је прва нстинита или лажна према стипулацијама уговора, н од којих је друга нетачна1, како су обе биле постављене као неоснорни принцпнн, он заивучп да Силе, да не би изазвале „велика разилажења у мислима“, морају само „воднти надзор над извршењем својнх одлука“. Најпосле, употребљавајући једно средство тако прикладно ње1 Напоменулн смо раније да је члап 7. парнскога уговора од 1856. год. стнпулисао. на против. заједннчку гарантију сигнатарних Сила.