Delo

УСПОМЕНЕ ЈЕДНОГ ДИПЛОМАТЕ 321 говој речитости, он ублажи оштрину свога гласа, осмехну се, и свој говор превуче једном философском ниансом: „Конгрес, рече са извесном меланхолијом, може, на крају крајева, извршити само једно дело човечности, које је, као п с-вако друге, подложно колебљивости догађаја“. Скуп је био врло задовољан том беседом која га .је ослобођавала дужностп да се јаче изјашњава па чак и претварала његову уздржљивост у нотврду правих принципа. Лорд Салисбери узеде на себе да буде тумач његове мисли изражавајући личну одвратност нрема употреби туђинске силе: „Тако не би могао бити“, одговорп просто председник, н та одлука буде одмах утврђена гласањем. Шта више, уз ревност можда мало претерану, одбацише да се у уговор уноси свака алузија о ма каквој гарантији, чак и у ублаженом облику тачке о надзору и контроли. Свакојако, према ономе што сам чуо, пуномоћници би били много радоснији, да се та дискусија са свим избегла: њихово ћутање прошло би неопажено, докје, и поред поноспте тактике њихова председника, службени отказ сваке пзвршне санкције навештавао слабо поуздање у стварну вредност њихових одлука, и, према нарочитим погледима кнеза Горчакова, осетно им смањивао вредност. VIIIVIII Док је Конгрес тако узмицао из тога непријатног ћор-сокака, редакциона комисија снремала је текст уговора. Није била лака ствар одреднти и тачно обележити добнвене резултате, ослободити их нрећуткивања и околишних описа, алн је још незгодније било сабити их у кратке н опрезпе формуле и тугаљиве тачке омотати вештим обртима стила. Трећн наш пуномоћник, г. Депре, учинио је у том погледу најсјајнпје услуге: он је био један од најглавнијих радника на томе послу, а његове колеге пожурише се да одаду хвалу окретности његове фразеологије, што мене није нн мало зачудило, јер сам бно под његовом управом и зпао сам колико је он ценио „моћ речп, постављене на право место.“ За кратко време, нолнтнчке п географске деобе више или мање тачно одређене, добпти једних, жртве других, тренутпе сагаласности н дугн низ одлука другога реда по важности, све то било је наглашено час тачним, Дело, књ. 34. 21