Delo

УСПОМЕНЕ ЈЕДНОГ ДИПЛОМАТЕ 323 унижења и глобе, чак и Кабипети којима је највише учињено но жељи, нису мирно гледали на перспективе на хоризонту. Аустрија је без сумње ценила добитак Босне и Херцеговине, али примање нових словенских елемената у састав монархије лило је крупио предузеће, а нарочито шта ће се излећи из дипломатске еволуције чија је нензбежна последица бити савез са Немачком? Бнглеска, тако срећна што је пореметила Санстефански уговор, нцје се варала о томе колико је стање ствари којим су га заменнли било опасно и слабо. Ако је Француска опет заузела своје место у европском концерту, антитеза између парнског и берлинског уговора обиовила је у њој мрачне успомепе, и она се једнако осећала потиснута у принудну повученост. У главноме, сви су пуномоћници осећали да су само масковали и одгодили велике проблеме, инаугурисали сумњиву снтуацију, јалов и безбојан мир, одржали, појачалп можда на Истоку вековна ривалства и спремили само ново ноприште вечним амбицијама. У самој ствари, оно што се у Немачкој називало „европском констелацијом“ остајало је у магловпту стању. Немачки канцелар на против, још порастао због своје председничке улоге, у њој је нашао само части и користи: Русија је била норажена; Аустрија, ушав од тада у орбит берлинске политике, оставл>ала је њему германскп терен, развијајући у својој космополитској царевини, без осовине, тежње славизма у исти мах слабог н узбурканог; надмоћност Енглеске у Цариграду, која се све више и више смањивала оправданим разочарењем окрњене ТуРске> Ш1Је могла сметати утицају, који је Немачка намеравала задобити на Пстоку. У општем рачуну добптака н губитака, канцелар је добивао много по својем обичају, а успех га ништа није стао. Седница за потгшспвање уговора била је дакле за њега освештање његова триумфа, и стицајем ирилика живот тога човека од борбе, нокретача толиких ратова, био је крунисан једним велнким мнрољубивнм призором. Он је ценно ту антитезу, н хтео је да слика у спомен Берлинскога Конгреса буде тумач п трофеј његове победничке карнјере. Док су у сличним делима Изабеја н Впнтерхолтера, преговарачп нз 1015. и 1856. године само личности које су се мирно упустиле у какав му драго разговор, слнка немачког сликара Вернера показује симболичкп смиеао којп је ноказао некп неочекивани сарадник. Тада сам однста сазнао даје славни уметник примао, у току својега рада, упуства и савете тога 21*