Delo

УСПОМЕНЕ ЈЕДНОГ ДИПЛОМАТЕ 325 У ствари, ако ми је допуштено да, на завршетку, напоменем свој утисак као сведок, смем рећи да се такви људи нису могли варати о трансакцијама које беху покрнли својим престижем. Утврђујући оне осредње и колебљиве клаузуле које остављаху Исток надувен тајанственим бурама а Европу грозничавом летаргијом, били су и сувише увиђавни да установе прави мир који је безбедност у равнотежи и нравичности. Па ипак, правде ради, ваља признати: постављени онако пред нроблеме који су премашали снагу једног старог и замореног столећа, они су верно превели мисао времена. Одгодите основне тешкоће, поправите готово оне другога реда, дати народима примирје, то је фатално било све што су могли учинити. Ма како да је грађевина била рђаво скомбинована, она је једино тада била могућна а то доказује и њено трајање. За цело, има продора на зидовима и мина у сутеренима, али главни бастиони и данас иостоје. Да ли их штити њихова снага или њихова слабост? То ја не зиам, али се службена застава још на њој лепрша, и цео свет сматра да би опасно било срушити их. То је онравдање, мало иронично, за архитекте, да на крају крајева, после двадесет и пет година, — велики простор дипломатског живота, — њихови следбенпци не изгледају кадрн да саграде ишта што би било јаче и лепше. Шарл Моји