Delo

НА БОЖЈН ПУТ 329 бија. И... у том се страху ага раздрије као воловодак, и блану иза сна. Али јест; како отвори очи, имаде шта виђети, — не у сну но у ствари. Црни се у бадњу пред њим нешто оспм крста као правп ђаво, а и шта је друго но ђаво? Избечило очи као двије жишке па преврће њима као бијелим јајетом по црном ситу, нлази језик, кревељи се, гмиже репином, кочи се роговима. а све колача на агу — ђаво, ђаво! Бећир-аги се од страха укочили живци, смрзле вилице, утетребиле очи, уклинчили прегиби; нремро јадан човјек горе но да је угледао смрт пред судом. Стискао врат у рамена; прибио се на мјесту као да га је грч од дуга пливања у хладној води ухватио; мртви га зној попао, па ннти умије нпти може копорнути собом десно ни лијево. На један мах Лека у виду ђавола искочи из хамбара, па за машу искрај ватре, заграби пуну жераве па но Бећиру једном па другом. Жалосни ага ђипи као махнит, п, заборавивши све на свијету у том часу, избјежа напоље, дерући се као дивљи вепар кад га ране ловци и хајка опколи. — Шта је, аго? за једнога Бога! Шта то би?!... пресрете га 'Јовица, санћим забезекнут, пред млином. Бећир-ага се заклони за њ, и, све одскачући по пед од страха са земље н цвокоћући зубима као у грозипци, не мога ништа више рећн, но: „Шехитан,... шехитан!... Гибет!... Кисмет!...“ Јовица утрча у млин, не потраја колико би десет избројио, но и он излеће из њега, дерућн се као јунац: „Хај, ко је витез — има л’ иђ’ ико?! Пун млин рогатије’ и репатије' анатемњака!!!... Жалоснијег и сјмешнијег уједно прнзора није могло бнти на свијету од овог: Јовица се прибио уз агу и стара се да се тобож закрије за њ, а ага се успропадао па само што се врти око Јовице — као коме је за невољу. А док се они тако окрећу један око другога, дотле је већ Лека ђаволскн поткупио богато агино рухо и оружје, изнно кроз отвор од ступе напоље с другу страну млина, упрцао у оближње грмење, скрио шићар, вратио се до јаже, опрао се колико је могао п обукао као што је и бно. Да се не би Бећнр што присјетно, Лека дође те се ували колнко је дуг II шнрок у воду, сквасн се, на се таки, гегајућп се п тобош једва нридржавајући за зид од воденнце, појавн нред усплахиреног агу и уметнутог Јовпцу, који се и још врћаху пред млином а у њ ућп не смијаху.