Delo

830 Д Е Л 0 — Хај, Лека, за крс’ часни — помози: изгпбосмо ачнкбеханиле од Алаховпјех диндушмана!... повнка малаксали Бећирага, кад га виђе. А, ками ћу ти помоћ’, честити аго и себн и теби!... зађе Лека: — Ооој!.. хукиу и улекну се као избијен човјек, па настави: — Не ниташ ме аго, за моју муку грдну и невољу љуту. Оваквог чуда и иокора није било откако је кокот пропјев'о и гавран поцрнио. 'Одок — да простиш — рад' себе ту за млин под јажу, кад ме спонаде, чини ми се, хиљу-хиљада ђавола с реповима к’о најдуже уже п роговима к'о у јарчева намљечака што су и ушима к’о у магаради. У’ватише ме, стрпаше у бадањ под бук, па м' онда пзвукоше за ноге и тискоше под точкове иод вблтом. Ту ме мљеше, бодоше роговима, бише реповима, умало ми сва ребра не попуцаше, и да неђе кокот не запјева, никад ти више овог свијета не бик углед’о својијем очима. Но се, пусти, чим му чуше хаваз, разбјежаше свп куд који, а мене оставише ни жива ни мртва. II све се своме јаду не могу ишчудит’, како остак жив! Еве, гле — какве су ми модрице остале по свему телу! Ах, јадан ти сам, шта ме енађе!... Слободно, на велико Бећирагино изненађење, Лека уљезе у воденицу, запали луч, и позва и остале да уђу унутра. Устежући се да се не зна који горе од кога, усудише се и Бећир и Јовица те пређоше кобнн млински праг. Ту Лека према лучевој свјетлости засука рукаве до лаката и раздрљи прси, те показа Бећнру трагове тобожњих боботака које је од ђавола бајаги добио. II заиста, како се масна гар није могла спрати с његова тијела, то и изгледаше: да је он сад испод удараца по нругама и печатима по њему. Бећир погледа, погледа, на махну главом и зађе: — Е, међер се, џанум, нама јефтпно размину — а, Јовица?... па отиште причати Леки све што му се десило ноћас, а што Лека љепше знадијаше но он. Лека слушаше с пуно нрепредености и извјештаченог саосјећања агино причање; и макар да се колико усиљаваше да се иокаже тронут и ожалошћен, ипак се у два иута једва одржа да не прсне у смпјех — једном кад се сусрете ногледом с Јовицом који се за Бећировим леђима превијаше од иригушене заценутости, а другом кад оном што се у ствари десило отиште нотурнца потурчењачки нрилагиватп сто чуда више.