Delo

НА БОЖЈИ ПУТ 331 Цијелу боговетну ноћ нптп заспа Бећпр-ага нитн Лека ни Јовица. Као кад им сан не иде на очи; Бећиру од страха да се опет не појаве ђаволи, а осталрј двојици да се не дрне ага због оружја н одпјела, досјети се и окриви их. Сву ноћ Јовица стражарн, а Лека причај и замарињавај агу, док не свану. Ха зора бијела, наговоре га, те обуче неке Јовпчине прње, појаше хата и још за ноћи да га свијет не гледа нагрђена утече на Крстац кули, да се — грдан и жалосан — жали својим на слободи шта му се десило и да тужп за изгубљеним рухом и оружјем, које му отеше или ђаволп или горн од ђавбла. А наш ти Лека лијепо и братски подијели шићар с Јовицом, како хајдучки ваља и требује. Леки допане на дио Бећир-агина долама и силах с трамболосом од руха, од оружја обје сребрне ледепице и ханџар, а од дуванског ирибора бојали чибук с такумом; Јовицу иак џемадан и чакшире с тозлуцима од одијела, џеферли џефердар п мали нож од оружја и напулата дуванћеса од тутумли салтанета. Одмах по Петрову-де, неђе убрзо, па варница с невесињског иожара скочи и у Гацко и потпали запаљнве душе ратоборнпх Гачана. Устанак се раишрп и Срби се вптешкн и самопрегоријевно и на ту страну сташе клати и погонитн с обпјесним балијама и ннзамскпм гуликожама. Прва бојна ватра није много оирљила Лекпне плаве н дуге брке, нити је први град душманских куршума много нахудио кптњастим скутовима његове украдене доламе — ма да се и он рачунао у усташе. Не хајући много за олравдане нрекоре својих једновјерних земљака, Лека је спрва вазда умпо наћи вјешто изговора и битп иодаље од сваког мјеста ђе би му дошло тијесно. Тако на примјер, кроз дуго доба лупежања пзвјежбан кланцима п богазима, узео је на се дужност да калаузи робљу и нејачи преводећн их из Херцеговнне из турског домашаја у црногорску границу до у Грахово. С Грахова је силазио у Рисан и куповао џебану за српску војску, нешто ио поруци усташких главара, а нешто за своје паре да бн умилостио војводе да га не ђаволншу због небасташностн. II занста, како се с правом држало за њ да је згрнуо п неђе сакрно грдно благо, то на која је год врата закуцао нашао је кључ. Макар колпко да се Лека уклањао испред окршаја, ппак га уз Госпођине Посте занесе удес те мораде са осталпм усташима ићн на Кључ. Овом су га нриликом све војсковође имале