Delo

IIА БОЖЈИ ПУТ 333 — А шта си се ту отега’, ка' кравуљина — ниједна цеко лупешка, рђа ти с’ о срце окојасила ка’ ће, ако Бог да!?... Што нијеси у бој с осталом браћом ен’ онамо ђе им прска’у чела, но си ми се скрио тунако ка’ жђетна жентурача, мрцу од мрца, срам те било ка' никаква чојка!? Оружје овамо да се ми бијемо кад тебе није Бог да’, а ето ти опрегљаче па носи — и за тебе је! Котула је за тебе, а никако гаће, суженицо мрцина! А почека’ док дођемо до војводах и кажемо нм е си утека’: платићеш ка' пјан с гаћама — ма ти бож’а вјера!... Лека се забезекнуо, нашло га више чудо од смрти, зинуо па само блене; а жене поткупише оружје па нолећеше како ће право на погониште у војску. Лека разумједе погибцју, ђпгш као бијес па кидиса за Дрногоркама да им отме оружје. Јест, али оне хитре као срне, проскачу с камена на камен, и стаде их внка да се Леки смрзе крв у жилама од страха ако их чују главарн. Брзе жене, ма бржи Лека — достиже их на самој ивици ограшја, оте им пушке, па и како му се неће срну као луд посред дима. Страдају чакшире од мокраће, ама нека боље но да глава одлети под војводском сабљом и гомилом усташких и хајошких грдња, мисли лупеж н иаде за .један камен те отиште пуцатп на противничку страну. Бој је пламтио као што бити може. Не нопушта ватра ни за лијек; војници се погоне по бојишту, а исход битке у недогледу — као ђе се двије подједнаке силе подједнаком храброшћу носе. Лека се заппо шиком оловља и пушкетањем; попустио га нрви страх, одуминула несвјесност, па мало боље пишани и сталоженије граби положаје у реду осталпх бораца. У једна доба Срби одовуд, а Турци одопуд, кндоше ножеве па загон једни у друге; пзмнјешаше се баш као вуци и псн. Наста најужаснијп и најочајнијп призор. Кркот костп, фиска бораца, клепет ножева, праска малих и грохот великпх пушака се нзмијеша с јеком н дерњавом рањеппка и циком н пнском була н туради у запаљеннм турским кућама по Церннци. — Ха, ха! Држ’ мп се, Мандићу! Одавно те тражпм!... продрнје се једна крупна балија на једно пет корака пред Леком с голим јатаганом у зубнма н напетом кубуром у засукатој десннцн. Лека хити очима п познаде у своме противнику — Зеннила Крвавца. У колнко Лека наперн цефердар на нанадача, у толико