Delo

334 Л Е Л 0 Зеиннлова кубура плану, п Лека се срушп на тле као стари чардак под усови. — Благо мени данас и довијек — да посијечем највишега мога диндушманнна!... повика Зеинил, па вагон на Леку с голим јатаганом ^а му русу одсијече главу — ма не вели Туре: ако Бог да, као што му ни помоћп неће. И таман да се Крвавчев нож спусти по дугој шијн обореног Мандића, док тек Лекпн џефердар грокну као небесно вријеме, огањ подухвати Зеинила и одбаци од рањеника за чптав укон, и стари се јарани обретоше један норед другога близу — ма један полумртав од ахбапске кубуре а други мртав од дружевског џефердара. Време куле по Приморју 1’ради Време градн. разграђује преме. VI Бој се на Церници свршио с неодређеном побједом. Срби кажу да су онп побједиоцн, јер су више Турака посијекли и побили и добар шнћар и плијен шићарили; а Турци опет веле да су се они боље нонијели, јер свога села и домове не упушћаше Власима у руке. Бог нм је номогао те их је олово с кључког града заштнћавало, а пилнчника нх од српске руке не бп претекло, п најтврђа би им кула била као најслабија пушара омркла у пенелишту а најдоњи јој камен бпо на мјесту најгорњег и обратно. Срби се повуку у реду, не бојећи се ни да се низам из града отвори ни да се икаква башибозучка поточ отисне за њнма, н пређу у Снијежницу. Ту доћерају плијен и ћар те издијеле; нревију рањенике; лако рањене отпусте чељади у Крњој •Јели док се опораве, а теже осакаћене натоваре на коње илн намјесте на носила и ношљу у болннцу пут Цетиња. Међу овим и Леку Мандића. Леки је куршум био разпио лијеви кук; силна му се крв источила; али, по срећи, није огризило, те је било изгледа поред све грдне и дубоке ране да скапула. Коња се није могао држати, те су га све по два и два из дружине носили на носилима. Иа Грахову се затеку чувени црногорски видари, Иличковићи, којпма је у кући прирођено да од лома умију лијечитп, те они савјесно богатом Лекн намјесте кук, нревију мелем, завију рану, и иораде око њега за читаву годину дана.