Delo

НА БОЖЈИ ПУТ 337 Баба би готова, па и.звади једну областу шкољку, загледа се у њу, лијеву руку пружи те јој једап од присутних сиусти у њу једну плету алвалука и софте, и отпоче причати: — Валај, што да ви кажем?... Низ друм кудије мислите, џанум, нећете отић\ Видим ви побјен један вељи трн на њ, а нод трн веља змија-пепељуга. Домиљела је ту нспод Ловћенпланина. Око врата јој златан ђердан, што је добила на дар од бечки ћесар да вас врне с пута. Она сикти, нува — п, валај, ће вас смести. II велик ћете на њу мазар на срце понијет. II клекнућете на гола кољена пред латински цар, и пољубнт' му гола ћорда. А он ће вас помиловат’ к’о ђеца своја десном, а лијевом оштрит’ нож да вас покоље. Ви ћете то виђет’, и устат’ на њ к’о на турски цар што сте. Много ћете му дуса задат'. ма ћ’ он бит’ јачи. К’о сунце роса на гора, тако ћ' п он ваша буна уништит’, а вас рашћерат’ к'о вјетар облаке са муње. II ви ћете јопе’ добјежат' 'вамо, и она иста гуја што вам забрани да оћерате ћесара од свој праг сколутаће се око вас, и сва ће вам ребра попуцат’ а очи поиспадат’ од мука и невоља!... — Лажеш, пашја цеко гурбетска! То не море никад бпт!... раздрије се виши дпо од главара, а неки ућефлепсанији већ подигли и чибуке од иједа. — Нека-те, људи!... подвикну најстарији међу њпма, озбиљно, достојанствено, — и загријани, узрујани се духови за час примприше. — Да-ну, бона, кад знаш тако добро, профалетај ми овом, шањтавом: шта ће бит’ ш њим до пошљетка.... наставп нстн старина и показа такумли чибуком на Леку. Габељка се поново загледа у шкољку, и чим од Леке прими у љевицу бијели черек, махну главом, занесе се п стаде говорпти: — Теби је такснрат, да све што имаш бестрегаш, и да се стар к'о ја а кљаст к’о ти н ова (показа на другарпцу невјесту) вучеш од немила до недрага к'о ја и ова, и храниш вако к'о ја чије си ти благо от'о и ова чија си тн рука сломно кад јој није било више но година ипо. Аладумн — то тн је тако!... Лека стао, на нн црпп ни бпјели. Избуљио очи, помодрила му уста као чивнт, поцрнио као зифт — познао Гурбетку, па само што му шклопоћу внлнце и цобоћу зубн од пеког страшног предосјећања и непојампог страха. Главарн се згледаше у чуду један на другога. Стара Габељка нешто цпганскп сромрнџа младој; показа јој на Леку; Дело, књ. 34. 22