Delo

Д Е Л 0 :-т додаде јој черек којн је од њега добила; па се обје заметнуше просјачким торбама, довикнуше „обогом!“ н штрмакнуше ту чуј ту види!... А као од!ек њиховог грозног пророчанства за њима се осу куцањ чаша н бокала, узвик разрахатлехисаних грла и јека днвљих горштачких напјева. Циганка је погодила. Херцеговачке војсковође нијесу успјеле да номогу својој мусломанској браћи у борби нротив освајача — није дала ћорава „виша“ политика. Предали су се хоћешнећеш под Требињем горем од себе; измећарили му четири године дана; поново дигли устанак и — нропали. 0 души оног и о срећи ђеце његове ко их наведе на танак лед; ко љосну њима ни кривим нп дужним, и ко им мога но навлаж не шћеде помоћи!!! Цнганка је и за Леку погодила. Он се не шћеде враћати у Гацко нод аустријску управу, но остаде у Грахово под „господарев скут“. Гоњен грижом савјести за сва своја недјела, нропи се. Паре је већином био раздао по народу на добит, нарочито пак облапорним црноговским главарима — празновима, који би и божју кишу појели, ијош би им било мало. Ђаво га надари те уложн трговати са стоком п кријући је прегонити преко црногорско-аустријске границе у Боку. Неко га изда, и швапска финансијска стража занлијени му у три пута по двјеста волова храњеника. Ледне му се године занали кућа, и у њој му изгори све па и миш у дувару. Од пара, које је пмао по вересији без признаница по обичају онога доба, не мога накуџати ни хиљадити дио, и он се једно .јутро осјети на ивици нровалије. Распрода њиве и ливаде по што за што, па све што доби пропи и нроћерда од јада. Кад се камен отисне низ брдо, не заустави га до најниже падине, — те ни нашег Леку Манднћа до нросјачког штапа. Како није ништа знао работати, а како је био богаљ и све више залазио у године — то му је нрошевипа и морала бити .једнна зарада. * • Док намјеЛека сболомијаким душевним напорима ирнчао, час по прекидајући, уздишућн н запомажући за милостињу,