Delo

IIА БОЖЈИ ПУТ 339 дан се све то више развијао и знојио као набрекли приспјенак па нринецп женских зеница. Скоро при самом свршЕтку Лекиних доживљаја, стрико Мрдак ме гурну лактом и показа ми на једну ужасну прилику према нама на друму. — Не знам, Бога ми, како м’ оно причаше: или се та жена криво заклела или је преварила сабор да пеког прокуне ни крнва нн дужна, па је достигла божија камџија — и сабила.је у крљу. Садје синови донијели Светом Василију да ј’ опрости, да се бар с душом растави — јер не може ни живјет’ ни умријет’. Међер си ти, стрико Лека, момак од двадесет и пет година у најбољем напону, каквије’ има узетника и невољника!... зађе Мрдак нреко чибука. Ја хитих погледом, кад имам шта виђетн. Два момка као двије златне јабуке укркачили једну хаветињу, испијену као слијегш миш а црну ка главњу, па је, баш као врећу вуне, носе навише к манастиру да је, ваљда, положе пред ћивот. Право рећи, још ништа језивије у свом животу ннјесам видио. Просто ми се коса накостријеши увис од грозоте. — А окле је?... запитах Мрдака. — Веле, с Гласинца... одговори он. — Ха-ха-ха-ха-ха!... Ки-ки!... па да пукне од смијеха загрохта се Лека, изврнувши се наузнак, надавнвши руку на чело и гледајући за укрљеном Гласинчанком. — „Богу милу ’вала, кад и то доживјек и виђек својијем очима — бели, сад не жалим умријет'!... понављаше он, сав блажен као да је полу негдашњег богатства иовратио. Након годину иза овог, срете ме нсти Мрдак Крајиштанац и, између осталог, исприча ми како је Лека Мандић умро. — Просио, каже, у Дугој на крај пута. Однекле наљези Гурбети, и једна се млада а саката Циганка заустави код њега и баци му на торбу сребрн черек милостиње, па му рецп: „Пека знаш, да ј‘ ови черек од оније’ пара што си ти от'о у мог баба и моје бабе, кад сам ,ја била још у бешици. Онда ме моја баба дочепала за ноге н заманула да те мноме ударн, а тп ме дочеко на пушку и ев' ову ми руку сломио — због нгга сам остала саката. А чим сам поодрасла, баба ме узела собом н стала водити ио свијету, све скитајући а за тебе нитајући, док те нијесмо нашли на Гра’ово ђе држиш крчму, тргу-