Delo

ГОРСКИ КНЕЗ С ГИХОВАНА ТРАГЕДИЈА У ПЕТ ЧИНОВА ДРАГ. ЖАБАРАЦ (СВРШЕТЛК) ЧЕТВРТИ ЧИН Шума. У дубини с лева гробљанска врата полуотворена. С лева н десна у дубини По један џбун. Ноћ. Месечина. ОЦЕНА НРВА Кнез и Радослав. Кнез (зампш.-веп). Радослав (гледа десно иза џбуна). Кнез Мрак силан ко ће с очију да дигне, 0, одкуд мене све то баш да стигне? Та зар ће тако у свету бит довек’ Зар се не може нигде наћи човек? (замисли се). • Не можемо се спасти грозна, жено, Доцкан је све већ, све је уништено. Та зар би мало што ти круну дадо, Што руку своју теби пружих радо? Зар могаде ти нанети срам мени, А да ти лице и не поцрвени? Ох, не, не, још не! истина то није, У тебе срце племенито бије. Не верујем! не, та сунце би стало, Плаветно небо на земљу би пало.