Delo

ГОРСКИ КНЕЗ Кнез Радогаев син Кнез Радогаев сии (Радошевом сину). До мог живота теб .је много стало, Није ли? ал’ сад биће ти је пало У моје руке. (горко). Добро рече, кнеже, Но погле овај ланац како стеже Руке ми младе, моје слабо тело, Што је још сада спремно за опело. 0, кнеже, славни, твоје је то дело, Ти изврши то осветнички, смело. (с ватром). Но нисам првп што у залуд труне, Тамнице твоје жртава су пуне; Свакоме ти си подметнуо ногу, Ал’ време ту је да даш рачун Богу. Од сваког ти си мисли своје крио, Свакога ти си намучио, био Смејо се Богу, подсмевао људма, Убијо децу на мајчиним грудма. За тебе свето ништа било нпје, Подло ти срце хтело је да пије Крви пак само, а због гадне ћуди, Страдаше жене, пострадаше људи. Па зар ти ово јоште доста није? Зар хоћеш да се невнна крв лије По целој земљи, о, крвниче клети, Запамтп да ће народ да се светп. (који се за време његовог говора савлађује, тргне нож п прободе га.) 0 умри, скоте, и путуј у пакб, II остали ће проћп кб тп, тако. (падајућп). Ох, проклет да си, тираннне, клети, Народ ће тебн грозно да се свети. Памти, да народ светиће се створу, Који му дивпу упропасти Гору. На душу твоју грех на грех се зида. Анђео смртп с небеса се скнда. Не чујеш ли га како страшно јури. II како душн крвничкој тп жури? Чувај се добро, пази на се пази,