Delo

ГОРСКИ КНЕУ 367 (Перјаник се Кнегиња Кнез Кнегиња Кнез Кнегнња Кнез Све испитати и нађу л’ се лажи, Тад Предимире с њиме и њу смажи. (замисли се) Не, не, то нећу, кривица је разна, Постићи ће је откуп већ и казна. Треба да умре од савестп гриже, Јер од најнижег створења је ниже. Она не слути да знам ствари гнусне, Опа још љуби у мислима усне Његове, али нећеш, нећеш дуго, Проклета жено, бестиднице, куго! Разбићу ти ту злочиначку слику, Мнслити нећеш о свом љубавнику. Кукавним треба да свршиш жнвотом, Остатак дана завршиш за нлотом. Бедница ти си, беднија од зала, Блуд те је твоја злочину и дала. (впче на лева врата) Хеј момче, момче, реци мојој женп, Нек пожури се, одмах дође к мени. појави на левпм врагима, поклонп и оде журно десно.) Ннкакву милост томе гадном соју, Што љубав згазп обилату моју. СЦЕНА ЧЕТВРТА (долази с десна). Ти си ме звао, требам ти ја нешто? Зашто те зовем не кри да знаш вешто Наши од сада путевн се двоје. (изненађено). Шта чујем? Не, не! (за се) Јадно срце моје! Стидим се да сад о том с тобом зборим. Боже! С њнме ћу, жено, да се борим! Од ноћас нећеш више моја бити, Од ноћас нећеш грехе своје крити. Постала си сад милосница блудна, Душа је твоја само блуда жудпа. Но намти добро: потоком крв лиће, Саблазан ова упиштена биће.