Delo

368 Л Е Л 0 Кнегиња Кнез Кнегиња Кнез Кнегиња Кпез Кнегнња Кнез Кнегиња Кнез Кнегнња Смилуј се, смилуј, милостиван буди, Саслушај, чуј ме, ничем се не чуди, Душа се моја само за те боји, Јер на бледом ти лицу сада стоји, Да грозне мисли плаве душу твоју. 0 не кри, жено, вешто мисо своју, Јер ти не стрепиш рад живота мога, Већ страхујеш рад љубавнпка свога. Вар ниси знала да част каљаш моју, Заклетву газиш, рушиш срећу своју? Зар не знађаше да од блага тога, Узимаш моје — вараш људе, Бога, 0, несрећнпце! Ја се силно кајем, За мпр твој ја ти живот ево дајем. Беруј ми, чуј ме, мене душа боли... (Пође му). 0 натраг, жено, па се Богу моли! Ничему ти се не падај од мене, Презирем те сад — немам више жене. (клекне). Еј тешко мени, уби ме, ох, уби! Смрт прашта грехе — жив је не изгуби Не, не дам ти је! 0, колико скриви! Устај, са тобом и твој грех нек живи. Зар за ме нема опроштаја, спаса, Зар не мож’ чути вгпие мога гласа? Не! јер ти ниси учпнити смела, Оно што већ си доцне сама хтела. Иустињом си ми срце направила, Престала си ми бити драга, мила. .'Бубав у мени убила си моју. Светињу ти сн погазила своју, Сад имај снаге да иреживиш, сносиш. (устапе). Нстииа све је! Ти ужасно косиш. Све подносићу ма ми срце пукло. Ма мп се тело по прашпнн вукло.