Delo

ГОРСКИ КНЕЗ 371 Киез Кнегиња Кнез Урес Кнегиња Урес Кнегиња Урес Кпегиња Урес Кнегиња Урес Кнегиња Урес Кпегиња Ал’ чуј ме, љубав моја ће да блажи Све боле ТВОЈе. (Ухвати се руком за срце.) Ох, ал’ грозно жеже, А мисли твоје све од мене беже. Мој глас се као у жагору губи, Ох, та шта чекаш, уби ме, о, уби! Тако је, госпо, нама нема спаса, Плачи рад мојих оседелих власа За мене живот нема више сласти, Одужит морам јоште својој части. И баш ни једне — баш ни једне речи, За жену твоју што иреда те клечи? Ох, смрти дај мп, уби ме, не штеди. (Онесвесне и падне на под.) Све нас смрт чека — после нас све бледи. (Оде лево замишљен.) СЦЕНА ПЕТА (долази с десна опрезно.) Тражих је свуда, ал’ наћ’ се не може, Где ЛИ је само? (Окрепе се и спази је.) Ах, шта видим, Боже! (Диже је и доводи до десног стола.) Кога ти тражиш, ко си? Тебе тражим! Та зар не видиш да мараму влажим Сузама својим? То ме баш и боли, Јер знам да тебе мој господар воли. Ко? Човек кога твоје дражи прате... Градислав! тешко срцпма што пате. (Клекпе нрод н»у.) 0, реци мн све шта је се то збнло, Мом господару неће бптп мнло Кад чује ово. Да ћу у гроб лећи, Ох, не, не, никад — немој му то рећи. Учинићу све, но туга те мори... Престани, момче, престанн, не збори. (Сећајући се.) 24*