Delo

ГОРСКИ КНЕЗ 375 Са тебе треба гадно месо сећп, Или те нагог на пламену пећи. Мучит те силно, јер ти створи дело Које је само учинити смело Крвпичко срце, које крвцу точи, Луиешко срце, што лажно сведочи. А сад нека ти сасвим б.уде знано, Да дело ово биће крвљу спрано, Јер срце моје за осветом гори, Освету хоће — бол и јад га мори. Градислав Саслушај, кнеже, то ме стаде скупо... Кнез Не, не, ни речи, не говори глупо. Клетва ће моја вечно да те прати, Задоволења — твоја крв ће дати, Јер ти се подло преварио мене, Укравши срце мени драге жепе 0, убићу те, чу ли грозни, скоте, Јер ти најдраже благо мени оте. (Прпђе левом столу п потегпе мач па Градпслава.) СЦЕНА ДЕВЕТА Кнегиња Градисдав Кнегиња (појавп се бледа с десна п грчевпто стеже рукама завесе). 0, удри, кнеже, моји груди ево, Умрло је све што сам негда снево. 0, удри, удри, мач твој нек ме смакне! (ступп међу њпх, кнезу.) Не! мене уби, па ће да ти лакне! Кнез (гурну је од себе Градпславу.) Хајд, натраг, жено, па се Богу моли, Ономе иди ког ти срце волн. Живи у плачу, у пакленој стравп, Клетва ће моја живот да тп смлави. А осетиш ли кад самртне студи, Поднеси смртп саблазне тп грудн, И реци: овде љубавник је много, Уживо љубав забрањену строго. (Она хоће да му приђе, ои јој брани руком.) Не ирилазн ми, залуд твоје чари, Сад срце моје слабо за њих мари.