Delo

374 Д Е Л 0 Градиелав Бнез Градислав Бнез Градислав Бнез Градислав Бнез (стојп блед, пзненађен — за се). Дакле је дозно, о, животе јадни! Што сад не збориш, продржљивче гадни? Зар је њих мало што баш годе страсти, Што не презају нит се боје власти? Хајде, повпчи: Будалино, стари, Преварен ти си, али шта то мари, Та твоја жена — жена старог луде, II створена је плен да људма буде. 0 хајд, смејмо се, смејмо се у двоје, Пустимо живот да он чини своје, II он је смешан. (горко). 0 не, кнеже није! Одговор твој је као ујед змије. Јест! то је смешно, то светина иште, Најзгодније је то за позориште. Не гледа ли се човечја там слика, Не чује ли се страховита вика, Светине бесне — тога света који За смех и спрдњу вазда готов стоји? Зар преварен муж светини не годи, Том свету, што ће сутра сам да роди Будалу сина или — или ћерку блудну, Разврата пуну или страсти жудну? Саслушај, кнеже, само речи моје... Нећу да слушам изговоре твоје. Шта ми сад смета да оружје јадно Не пројурим ти кроза срце гадно, Које у место вратит доброчинства, Измисли гадна, паклена злочинства. Па зар ти нађе огњиште ли моје, Да протераш ту писке страсти своје? (приђе му). Једну реч, о чуј, чуј ме, кнеже, само! Не, не, ни речи, ни корака амо. Да љубавну ти новест ваљда слушам, 0, несрећниче, та ја те се гнушам. Ти све зло ово за мене и скова, 0, што не убих — не убих ниткова.