Delo

С Т Р А X 379 да ли су нервиа стања н процеси који осећању одговарају, распрострти на већу или на мању масу нервних центара. Радост је нпр. обимније задовољство него осећање слаткога, ма да ово може бити интензивније; и то је због тога што нервни нроцеси у радости обухватају много већу масу нервних центара него нервни процеси при осећању слаткога, где су ови ограннчени на неколико нервних центара и нерава који су слатком супстанцијом надражени. Тако је и непријатно осећање гнева обимније од неиријатног осећања свраба, пошто у првом случају односно нервпо стање обухвата пространу масу нервних центара, а у другом само нерве п нервне центре који су у вези с местом које нас сврби. — Да ли ће осећање бити локолазизовано и односити се на некн део тела („физичко осећање^), или ће бити духовно, невезано нн за који део тела, то зависи од тога да ли је јављање нервних процеса који му одговарају, везано и за неку специјалну групу нерава или само за нервне центре. Тако је осећање слаткога, осећање свраба или осећање љутога локализовано за онај део тела на који се односе надражени нерви, док су радост, гнев и емоције уопште, духовна осећања, која се, супротно чулним осећањима, не односе ни на који део тела, и не везују ни за коју нарочпту групу нерава, — Напослетку, јасио је и то да ће трајање осећања бпти веће илн мање према томе колико буде трајало нервно стање које му одговара. Ово су општи нсихо-физички закони којн важе за квалнтет, интезитет, квантитет, локалитет и трајање сваког осећања. II ма да њихову јасност п нзвесност, њихово слагање с фактима, осећамо непосредно, без нарочитог доказнвања, ипак праву нотврду и верификацнју њихову не бисмо могли добнтн док их не оверимо аналнзом сваког појединог осећања. По самој природи сво.јој, тврђења која се тичу везе између психнчких и физичких појава, не могу се известп дедуктпвно ни из какве општнје било нснхичке било физичке истине. Њима је једина потврда слагање њихово са свима носматраннм фактима. С тога ми, ради објашњења осећања страха, провизорно усвајамо ове законе, — с намером да нх на свима, нлн бар свнма важнијим врстама осећања оверимо. Нама је немогуће да објашњавамо особине нојединих осећања, док не поставпмо законе: од чега те особине зависе? А не можемо ове законе утврдити н оверитн док њима не објаснимо оне особпне код сваког поје-