Delo

Д Е Л 0 38(> диног осећања. Једини је, дакле, излаз да пх ировизорно усвојимо, ослањајући се на њихову непосредну извесност, па да објашњавамо једно по једно осећање утврђујући тиме и саме законе. — Овом приликом, ми ћемо се задржати на осећању страха. Страх је непријатно осећање изазвано представом могућег зла или трпљења. Његове психолошке особине најбоље ћемо уочити ако га упоредимо с другим непријатним осећањима. Тако на пример, кад га успоредимо с чулним осећањима која имамо кад се убодемо иглом, кад опечемо језик или кад чујемо какав интезиван, непријатан звук, опазићемо да је страх редовно пространије, обимније трпљење, ма даје по интезитету обично слабије од чулних трпљења; уз то се чулна осећања увек односе на какав орган, на какав део тела, те их осећамо као бол на руци, бол на језику или као „парање ушију,“ док је осећање страха духовно трпљење, емоција, и не односи се ни на који део тела. Упоредимо ли пак ово осећање са гневом видећемо да су то две са свим супротне врсте непријатних осећања, нрво — д е п р е с и в н о, угушујуће, а друго — е к с п а нз и в н о, узбуђујуће. Нервно стање које одговара страху јесте смањивање енергије малог н великог мозга испод нормалне количине (по томе је страх непријатно осећање). Упоређено с нервним стањем које одговара гневу, стање у страху разликуја се тиме што се оно прво састоји у необичном гомилању, а ово друго, као што поменусмо, у необичном смањивању нервне енергије (по томе је страх, на супрот гневу, депресивно непријатно осећање). Упоређено пак са сличним нервним стањима, са стањнма која се такође састоје у необичном смањивању нервне енергије, оно се разликује: прво, тиме што докле се при убоду иглом, н. пр, смањивање енергије ограничава на неколико нерава и нервних центара који су убодом интензивно надражени, истога уморени и исцрпљени, дотле у страху оно (смањивање енергије) обухвата од прилике од прилике цео мали и велики мозак (отуда је страх обимно трпљење); и друго, тиме што смањивање енергије у страху није везано за неку спецпјалну групу нерава као што то бпва кад опечемо језик, или кад убодемо прст иглом (отуда се трпљење страха и не односи на пеки нарочити део тела, духовно је, дакле). Потребноје, прематоме, дапокажемодајеосећање страхапраћено смањивањем енергије малог и великог мозга пспод нормалне