Delo

С Т Р А X 381 количине, па да иам према оним општим законима које мало пре изнесмо, буде јасно зашто је оно непријатно, депресивно, обимно и нелокализовано (духовно).1 Али пре него што бисмо то учинили, ирегледајмо прво како је ово смањивање енергпје нри осећању страха уопште могућно. Или, пошто је страх изазван представом могућпог зла или трпљења, питање би се могло н овако поставптн: како је уопште могућно да специјални нервни процес који одговара представи могућног трпљења, изазове смањивање енергије малог и великог мозга, које одговара осећању страха? Енергија ма ког толесног органа јесте његова подобност да изврши известан рад, извесну функцију. Ма каквим хемиским процесом примали и губили органи ту своју подобност за акцију, или енергију, њен квантитет зависи само од две околности: прво, у којој мери они примају еноргију (из њеног општег резервоара — крви) и друго, у којој је мери, својом акцијом, троше. У случају који је пред нама апсолутно је немогуће претпоставити да би енергпја малог и великог мозга била утрошена прекомерном акцијом ових органа, јер је баш нарочита одлика страха у томе што функције интелекта и воље, као што ћемо видети, ослабе и не дејствују ни као обично. Једино је дакле могућно да је примање енергије (из њеног општег резервоара) у овој прилици отежано, и да су путеви којима она долази, затворени. У ствари, скупљањем крвних судова малога и велпкога мозга, у страху то и бива. Нервни процес, дакле, којп одговара нредстави могућег трнљења, изазове надражење вазомоторних нервних центара1 2 тако да овп пронзведу скупљање крвних судова у мозгу и у организму уопште, које је, разуме се, нраћено смањеним нритицањем крви, и опадањем енергије испод нормалне количпне у органима чији су крвни судова екупљени.3 1 Иитензитет п трајање су код страха, као и код осталих осећања. променљиви, и о њима ћемо говорнтп кад буде реч о релатпвностп страха. 2 Вазомоторнпм се назпвају онп нервнн центри којп преко својпх нерава уирављају ширењем н скупљањем крвних судова. 3 Прпмерпма слпчно рефлекспо функције вазомоторних центара. Фпзпологија обилује. 'Гако, чнм се пеки мпшић контракује, чпм нека жлезда лучи свој сок илп ма којн орган функционнше, надражаји тпме нропзведенп, изазпвљу иреко вазомоторнпх цептара ширење његовнх еудова п крв му обилније притнче. 'Гако н ннтензивне болне сензацпје имају тендепденцнју да преко