Delo

С Т Р А X 383 тиме, као што примећује ћап^е, знатна количина крви иовуче са површине тела, а с њоме и топлота. („Сав се охладих“). Отуда и зној који се тада лучи јесте „хладан зној.“ Остале жлезде, н. пр. дојке, пљувачне и стомачне жлезде, услед судовне контракције и недовољног нритицања крви, и нелуче свој сокове: млеко усахне за време страха, уста се осуше услед оскудице у нљувачцн, и анетит се изгуби. Контракцију крвних судова у мозгу, који је обмотан костпма лубање, није лако непосредно опазити. Али један факат (осим ншрења зенице) инак .је јасно показује. Код одојчади, наиме, опажа се за време страха извесно угибање горњег, меканог дела лубање које наговешћује да су крвнн судовн мозга контраковани, и да је тиме, услед знатног иовлачења крвн, обим и запремина мозга смањена.1 Нема сумње, читаоцу су већ досад навођена факта у колико она показују да као год чело, образи и усне тако и мозак у страху нобледн и изгуби крвн, — већ то, велнм, могло му је у неколико посведочитн да је осећање страха однста праћено смањивањем енергпје малог и великог мозга. Пзлагање иак које непосредно следује, надамо се да ће то до очнгледности показати: најпре за моторне нервне центре (органе воље), па онда за сензитивне (органе интелекта). Оскудица енергије моторних нервнпх центара опажа се по тешкоћи и слабости њихове акције. Код уплашена човека покрети су непоуздаип, ноге клецају, руке дрхте и мишићи уопште олабаве. Код наса, уши оклемпаве, реи се спустн и цело тело добије снужден пзглед. Предмет који се држпу руцп, врло често се пспусти } страху; мишићи на лицу иостану лабави, внлпце се опусте, и лице добије мало издужен изглед. Глас ослаби или сесасвим 1 Ми смо, иоводом овога, ексиеримевтисадн на животпњама, п ириметили смо да им је температура главе у страху смањена: очевндно. због слабијег пригицања крвн. Мођутнм, Анџело Мосо, у своме познатом делу о страху, вели да је ово осећање, а тако и сва остала. ираћено хпперемпјом мозга. н као доказ наводи то што је код неког свог болеснпка којп је имао отворе на лубањи, приметио јаче притпцањ* крви кад му је чпнно оиорије цримедбе (р. 56). Његово је мишљење усвојпо после и Фере у своме делу РаЦш1оц1е 6е« етоИопз (р. 475). Мн ћемо овде ириметпти то да је не оамо несигурно иего н савршено иевероватно да се елучај, на којп се Мосо ослан.а, односио па ооећање страха; п баш то што писац дела 8и11а стгко1а/лопе <1е1 вапцие пе1 еегеНо није могао да нађе бол.п иример за сноје тврђење, могло би нас можда ,још внше утврдитн у нашем мишљењу. «