Delo

Д Е Л 0 384 изгуби: „занемимо од страха‘41 Више активне одлике, као одлучност, хитрина, енергичност, присебност сасвим су паралисане у страху. Неодољиво избацивање екскреција потиче такође услед олабављености односних мишића. II дрхтање, које је карактеристично за страх, означава опет оскудицу енергије, јер га увек видимо у случајевима исцрпљености: у старости, после дуге болести, после јаког умора, у меланколији и т. д. — Једино рефлексне функције (несвесне радње и покрети) остају у страху недирнуте; шта више, оне су тада интензивније. Али то не само што ннје у сунротности с тврђењем да је страх праћен смањивањем епергше малог и великог мозга, него је, као што ћемо видети, нов доказ за ово тврђење Оскудица енергнје сензитивних центара (органа интелекта) опажа се по неспособности за размишљање, по нејасности и слабом интензитету представа (изузев представу опасносни која је страх изазвала), по тешкоћи с којом се представе јављају, и најпосле, по пејасности и слабијем интензитету самих опажања. Експериментисањем је наиме потврђено да су опажаји чула вида за време страха нејаснији и непоузданији но обично. Ослабелост интелектуалних моћи у страху још се јасније опажа кад се упореди, на пример, с оном елеганцијом духа, с оним обнљем представа и лакоћом мисли коју имамо у радости. Уплашен човек неспособан је за најобпчније мишљење, не може да израчуна ни најпростији рачун, не уме да се помогне ни у врло нростим ситуацијама, и заборави п оно што иначе изврсно зна, (заборави н. пр. где су врата). Напослетку, у најопаснијим случајевима ишчезава понекад сваки свесни садржај, наступа несвест. Смањивање енергије малог и великог мозга огледа се и у појачању рефлексних радња, које мало пре поменусмо. У Физиологији је врло познат факат да кад год се мозак уклони или његова акција ослаби, рефлексне радње добију више маха и снаге. Тако су експеримепти чињени на обезглављеним животињама, ноказали да су рефлексне радње кичмене мождине у том случају два пут интензивније. Исто тако у сну, за тим код новорођенчета, код најнижих животиња н уопште у свима случајевпма где је контролии утицај мозга над радњом нижпх 1 Дешаиа се да се иод утицајем страха изгуби одједном употреба више чула, н моћ говора п иамћење. В. Реге, Ра1ћ. (1ез ешоИопк. р. 406. 9