Delo

С Т Р А X 389 н у осталим органима), изазивље смањено прптицање крви и оиадање енергије испод нормалне количине код овог органа, чему, нрема оним општим законима, одговара извесно непријатно, денресивно, обимно и нелокализовано осећање, које ми називамо страх. У прилог томе изнели смо две потврде: једну посредну, ноказујући даједруги начин — смањивање енергије трошењем — немогућ, и другу непосредну, показујући да се у страху одиста опажа скупљање крвних судова у организму. Као што смо видели, има три главне и непосредне погодбе за јављање ове оскудице у енергији малог и великог мозга која одговара осећању страха: две су физполошке, нредстава могућег трпљења (односно физиолошки процес који одговара овој представи) и инервација вазомоторних центара (са судовном контракцијом), — и једна (најнепосреднија) анатомска, а то је сам мозак. Те исте чиниоце ми ћемо сад нмати у виду објашњујући и зависност или релативност страха према различитим приликама и околностима, објашњујућп развиће овог осећања, опште и индивидуално, и објашњујућп аномалије његове. Релативност осећања страха условљена је релативношћу и варирањем његових чинилаца (фактора): представе могућег трпљења,1 вазомоторне инервацнје и малог ивелнког мозга. Представа већег могућног трпљења изазива већи страх, н исто тако, представа вероватнијег, могућнијег, триљења изазивље већн страх, — и једна и друга, разуме се, само на тај начин што изазову јачу вазомоторну пнервацију и јаче скунљање крвних судова у мозгу, које је нраћено већим смањивањем енергије. Због тога све што чинп да опаеност (дакле могућно зло или трпљење) нзгледа већа н вероватпија, појачава осећање страха, н нотпомаже интезитет и перзистенцију нредставе опасности у свести. Отуда је нпр. незнање, које је тако згодна подлога лаковерностп, веома повољно за осећање страха. Обратно пак, кад је опасност незнатна плн певероватна, кад се очекује тек у далекој будућностп или кад се лако може спречпти н отклоннти, а нарочито кад смо је већ неколико пута отклоннлн, онда је страх незнатан плп нпкакав, а представа саме опасностн не одржава се упорно у свести. Тако п кад догађаји илн ноступцн од којпх се нлашнмо, ирођу неко1 Представа могућег трпљеља значи овде редовно предетаву плп идеју некаг будућег зла плп трпљеља у коју ми мање нлп впше верујемо.