Delo

390 Д Е Л 0 лико пута без рђавих последица, веровање у опасност престаје а с њиме и страх од односних иојава или поступака. — Све што може да спречи или уклони представу могућег трпљења (представу опасности), отклања и осећање страха. Отуда деца, неспособна много штошта да схвате, остају паивна према неким опасностима које одраслога натерују у страх. Отуда и то да у великим оиасностима, које о.бузму сву пажњу, и тиме истисну из свести нредставе мањпх опасности, — видимо како велики страх истискује мали страх. На сличан начин, људи јаке воље, који се одликују снажном пажњом, управљајући интензивно своју пажњу на оно што раде, могу да истисну из свести представу опасности, насупрот свем њеном упорном одржавању, и да се одупру осећању страха. Отуда људи слабе воље н деца и, у извесној мери, женскиње, који те снаге мање имају, лакше подлежу овом осећању. Па и један исти човек према активнијем или пасивнијем расположењу, с неједнаком му се снагом одудире. — Напослетку, од трајања н одржавања представе опасности у свести, зависи и трајање самог осећања страха. У тренутнпм опасностима јавља се тренутан страх, на пример: кад поред нас изненада пројуре кола. У опасностима пак које из раније очекујемо, осећање траје дуже и јавља се чешће. Према осцилаторној природи саме пажње, представа оиасности не може непрекидно да перзистира у свести, него се периодички јавља и ишчезава из ње, због чега се и само осећање јавља пернодично. II у колико опасност постаје ближа н вероватнија, у толико су осећање и представа која га је изазвала, интензивнији и перзистентнији, а тешкоћа да им се одупремо, у толико већа.1 Релативност возомоторних функција, као што рекосмо, такође је један узрок релативпости страха. Тако све што подстиче возомонорне центре на изазивање судовне контракције, потпомаже осећање страха; а све што их подстиче да изазивљу ишрење крвних судова, спречава ово осећање. Отуда духовна и физичка трпљења, која, као што је познато, имају тенденцију за нзазивање судовне контракције,1 2 — потпомажу осећање 1 Отуда док је опасност још далска, нама попекад нзгледа да страх можемо савладати, па кад се она приближп, храброст пшчезне. 2 Иптепзпвпи болови нпр. пзазпвљу тако исто бледило, хладан зној, духовну п фнзпчку малаксалост п т. д., — као год и страх.