Delo

ЗН8 Д Е Л 0 стане повраћати и обнављати изгубљена енергиЈа, — чему, према општим законима осећања, одговара пријатно осећање (пасивно прнјатно осећање).1 — Кад околности постану такве да је могуће веровати да се зло које је страх изазвало, неће догодити, онда настаје делимично отклањање страха, нада, скопчано с делимичним престанком судовне контракције. II као год што је повраћање изгубљене енергије код наде непотпунпје него нри коначном отклоњењу страха, тако је и пријатност наде мање потпуна и маче чиста него пријатност коначног отклањања страха. Нада је дакле мешовито осећање којем одговара делимично обнављање страхом смањене енергије, и садржи у себи пријатности у толико у колико је смањена енергија обновљена, а непријатности (то је она примеса страха која је саставни део наде) у толико у колпко енергија још остаје смањена и оскудна. На супротном крају сензибилитета, да се тако изразимо, нади одговара друго мешовито осећање, жеља. И као год што је лимично обнављање исцрпљене енергије физиолошки сунстрат наде, тако је делимично трошење нагомилане епергије физнолошки супстрат жеље. Сва ова факта која смо досад навели, утврђују, као што смо видели, до очигледности да је осећање страха праћено смањивањем енергије (малог и великог) мозга испод нормалне количине. То пак кад знамо, онда је према општим законима осећања, јасно због чега је страх непријатно, депресивно, обимно и нелоказивано осећање. Депресивно-непријатно је, дакле, због тога што одговара смањивању енергије; обимно, због тога што то смањивање енергије обухвата цео мозак; а нелокализовано, или духовно, због тога што сам тај процес ни.је везан ни за какву специјалну групу нерава. Међутим, досадашњпм излагањем — комејебило циљ да објасни особине осећања страха — ми смо готово узгред постигли још .једну ствар; објаснили смо и само јављање овог осећања. Показали смо да представа могућег трпљења, или управо, физиолошки сунстрат ове представе, проузрокујући надражење вазомоторнпх центара и скупљање крвннх судова у мозгу (као 1 Кад је страх Оно врло ивтензиван или дуг, човек се иошто прође опасност осеВа уморап: услед дуге н нптензивне апемије, епергпја нервних органа сувише је исцриљепа. У тренутним пак онасностпма, кад страх престане, осећа се топлина по телу; то је отуда што се крвнп судовп рашпре, и крв Гкоја оспм хране разносп и топлоту но телу) обилннје притиче оргапи.ча.