Delo

С Т Р А X 391 страха. Због тога је претња миого јачи подстрекач страха кад је праћепа и каквом претходном, делимичном казном, кад је дакле страх праћен и каквим актуелним трпљењем. Отуда и у рату, у приватном животу и у политици, велики губици и неуспеси (као духовна трпљења) убијају храброст код човека, и чине га плашљивим. — Обратно пак, алкохолна иића ко.ја вазомоторне центре подстичу па ширење крвних судова, спречавају осећање страха. Исто тако гнев. ко.ји је као што ћемо другом приликом видети, праћен ширењем крвшгх судова, у супротности је с овим осећањем. Гневап човек „не гледа на страх“, и срља у опасности на које се иначе не би могао усудити. — Експерименти чињени на жаби показали су да кад се неки моторни нерв иодвргне врло слабој електричној струји, која но може да произведе никакво мншићно контраковање, па се та струја постепено и равномерно појачава, онда она може постати врло јака, а да не пронзведе никакав покрет и ннкакву мишићну контракцију; међутим, и мање јака струја кад се на једаред пусти, може да изазове покрет.1 На сличан начнн и инервација возомоторних центара, кад је изненадна и нагла, изазивље много јачу контракцију крвних судова. Отуда опасност, кад је изненадна, подстиче већих страх него кад сејош раније предвиди. — Према добу живота, а свакако и према нндивидуалним разликама, крвни судови се с различитом лакоћом шире и скупљају. „Не опажате ли, вели један физиолог, да се за време шетње деца зацрвене на сунцу више но младићи, а ови више но мајке н старци?“ Исто тако п под утицајем осећања у младости се много лакше мења боја на лицу, много се лакше бледи и румени, него у старостп. Ова већа тешкоћа да се изазове судовпо ширење н скупљање, која се опажа са све већом старошћу (па потпцала она услед слабије возомоторне пнерваиије или услед смањепе еластпчности крвннх судова) важн, разуме се, и за крвне судове мозга. Према томе п њихова контракција, — а она условљава н осећање страха — при иначе једнакпм околностима, лакше се може нзазвати у млађпм годинама него у старијим. Због тога су старн људи н жене према страшннм призорпма мање осетљпви него млађн, а овп мање него деца. Тако нрема прнзорима којн су скопчанн са смртпнм случајевима, старе жене остају неосетљнве (прнсуствују 1 М0880, 1.а реш\ р. 31.