Delo

392 Д Е Л 0 умирању, купају мртваца, облаче га и т. д.), док младе беже и не емеју да гледају.1 Деца пак која према овим појавама истина не осећају етраха, јер их не схватају, показују се у другим приликама још далеко осетљивија за страшне призоре. — Напослетку, поменућемо још овде да возомоторни центри под утицајем једне дражи не могу непрекидно одржавати крвне судове у стању контракције. Стање ово може трајати само извесно огранпчено време и онда престаје.2 Кад уђемо у неки простор с пижом температуром, крвни судови се контракују и ми осетимо језу; али после извесног бављења у томе простору, престане и судовпа контракција и језа: навикнемо се на ону^температуру. Тако исто бива и са судовном контракцијом у страху. Отуда при непрекидном очекивању онасности, ми се бојимо само извесно време, на онда „утрнемо“, и више не осећамо страх: контракција крвних судова у мозгу престане. Људи који су ратовали, често причају како фијукање танади најпре за неко време улива страх, па после постане сасвим обично и индиферептно, баш кад тане и врло близу прозуји. Тако и радници на високим грађевннама. чији је посао скопчан с непрекидном опасношћу, имају страх само с почетка, док се не навикну, па после и не мисле о опасности; јер с престанком страха, престаје и перзистенција представе опасности. Мали п велики мозак јесу непосредан узрок релативности страха у колико су код разних специја и код разних индивидуа — неједнаке величине. Каогод што је трпљење страха тим интензивније што је енергија више смањена, тако је оно у толико обимније у колико та оскудица енергије захвата већу масу нервннх центара. Према томе, у колико су код појединих анималних врста мали и велики мозак већи и развијепији, у толико је трпљење страха код њих обимније. Еволуција н постанак страха зависи од егзистенције и еволуцнје опет истих фактора: представе могућег трпљења, вазомоторних функција и мозга. Онде где нема једног од ових 1 Ми смо чинили и једпу малу апкету код старих жена п људи и готово сви су нам одговорили да су се у млађим годпнама лакше плаишли. - „Кез асИопз уаво-сопвШсИуев пе реиуеп! раз <Чге поп р!из епИчДеппиее <Гипе Гадоп сопИпие ...с'еб! еп уаш сцГоп 1а1ббе 1еб ехсИаГеигв еп соп1ас1 а\гес 1е сог(1оп пегхеих, 1а сопбШсЦоп \абси1аЈге себбе реи а реи е! 1еб \а1ббеаих гергепеп! аи 1>ои1 <1е реи <1е 1етрб, 1еиг саИђге рптШГ". Иесопб биг ГарраГеН \абото1еиг, раг Уи1рјап, 1оте I, р. 253.