Delo

396 Д Е Л 0 све већи п већи. На пошто баш представе могућнх зала п трпљења и пзазпвљу осећање страха, очигледно је да упоредо с овим развићем организма расте п број могућих прилика које ово обећаље изазивљу. То важи и за опште и за индивидуално развиће. Тако, докле је код човека могућно јављање страха и збсг неповољних вести са бојишта, и због пагле промене на барометру и због великог скакања ажије и због тисућу најразличнијнх околности, дотле су код мале деце и код нижих животиња број н разноврсност таквих прилика веома ограничени: једно због тога што су ногодбе њихове азистенције мање разноврсне и мање компликоване, а друго због тога што је мања и моћ њнхове иптелигенције да могућно неиспуњавање ових погодаба предвиди и представи.1 — С друге пак стране представе и опажања која су у искуству тесно везана с представом могућног зла или трпљења, добијају и саме у току еволуције ову подобност да изазивљу специјалну вазомоторну инервацнју која проузрокује страх. Тако су опажања змије и других опасних животиња у искуству тако нераздвојно везана била за нредставу могућег трпљења или зла, да су у току еволуцнје и сама добпла подобност да (преко вазом. инервације) изазивљу страх. Таквих представа и опажања која непосредно, без представе могућег трпљења, или бар без јасне представе могућег трпљења, подстичу осећање страха, — има врло много. Опажање убијеиа човека, мрак, самоћа, крв, гробље, мртваци, затим извесни узвици (пожар! беште! јао!) или изненадна праска, или нагао потрес, имају такву тенденцију да улију страх непосредно; наравно, впше или мање, према приликама које смо поменули говорећи о релативности страха. Тако је и опажање преплашеностп и страха код оних с којима живимо, и који нас опкољавају, у искуству тако често снојено с нашом властитом опасношћу, да је у току еволуције и само стекло подобност да преко вазомоторне инерваццје производи феномене страха. Зна се да неколико поплашенпх оваца могу да унесу страх у цело стадо, и да престрављено бежање неколико кокошака нзазове страх и код осталих, и ако не виде онасиост. При кажњавању деце, страх н дрека једног детета може да уплаши и расплаче и осталу 1 Ваља ириметити да упоредо с раавпћем иптелигепције и организма уошите, иде п развиће во.ље, ко.ја тиме добија све више властп над осећаљем страха.