Delo

С Т Р А X 395 сходан не сам страх, него слаба воља која сувнше маха даје овом осећању. Плашљивост, дакле, или претерана подложност страху, јесте оно што је нецелискодно, а не страх по себи. У осталом, изгледа да се и сувише заборавља да улога јачања и крепљења индивидуе у борбп с непријатељпма (кад је борба могућна) припада гневу, а не страху, и да страх нма свој га180п (1’ е(ге у другим случајевнма, онде где .је та борба немогућна или врло опасна, или — и ово је сад нова потврда да је страх целисходан — где нас на опасност нагоне властпте жеље и побуде. Постоји, на име, код свесних организама, на вишим ступњевима развића, мноштво нагопа, жеља и нотреба које би их добоме непрестано нагониле на оиасност, кад не би биле заудаване (посредно или непосредно) осећањем страха. У свнма тим случајевима страх може бити користан само овакав какав је, т. ј. умањујући моментано иодобности свесног организма. Гомилање енергије, какво се нпр. опажа у гневу, дало би уоваквим приликама само нове снаге пмпулсима који нас гурају у онасност. Јер, не треба никад заборавити да свака снага и свака енергија има неодољиву тежњу да се утроши, да иређе у акцију, пошто „гомилању енергије изнад обичне количпне одговарају непријатпа, а трошењу обилне и нагомилане енергије — прнјатна осећања“. Оставимо сад на страну питање о усностављању везе пзмеђу представе могућег трпљења и возомоторне инервације. (успоставила се она ма на који начин то је за наше објашњење страха све једно; ми само износимо начин који нама пзгледа највероватнији) па испитајмо еволуцнју коју показују феноменп страха кад та веза већ ностојп. Пидећемо да ће се еволуцпја страха објаснити еволуцијом онпх истих фактора које смо и напред наводили. У колико погодбе за егзистенцију организма у току развпћа постају све многобројније, разноврсније п компликованнје, у толико и број могућих зала н трпљења (услед неиспуњавања или недовољног испуњавања ма које од ових погодаба) поетаје Ајш у исто време код човека је н снага воље ролативно велнка. те ааувдава ово осећање. У колпко је пак великп део јединака човекове спецнје нпак слабе вол>е, то је због тога што су иогодбе за егзнстенцпју човекову релативно веома повољне, те п врло плашљнво јединке остају у жпвоту и остављају потомство.