Delo

398 Д Е Л 0 онн су од страха најмање заклоњени, — одликују плашљнвошћу.1 ЧЈ Најпосле, еволуцпја малог и великог мозга доноси са собом еволуцију нарочито једне особпне овог трпљења, наиме његове обимности. У колико, с напредовањем општег и индивидуалног резвића, мали и велики мозак добијају већу масу нервних центара, у толико и трпљење страха које одговара оскудици енергије ових центара, постаје обимније и пространије. Аномалије овог осећања објашњују се аномалијама опет истих фактора: иредставе која га подстиче, возомотне инервације, п (малог и велпког) мозга. Најобичнпја аномалија код представа јесте прелаз у фнксидеју. Кад представа, која изазивље страх, постаие фикс-идеја, она одржава болеснпка готово иепрекидио у страху. Такве су аномалије врло честе. Фере помиње једну болесницу која је идући улицом или по нољу једнако страховала да је не гонп неки њен познаник и непрестано се освртала. Пма примера да да се болесник непрекидно боји да му нешто не падне на главу нлп (као код злочинаца) да му не остане нека кап крви на оделу или на рукама. Према иитензитету фикс-идеје, могу и ове аномалнје бити различног степена, почињући готово од обичие бриге и бојазнн па до халуцинација и душевног растројства какво нам показује с1еИгшт регбесиНлт. С друге стране, у апатичнрј блесавости ишчезава готово свака представа и сваки интелектуалан садржај, па дакле п представе које изазивљу страх. Отуда код таквих болесника н нема овог осећања. Аномалије вазомоторних центара, у колико се оне тичу страха, састрје се у неправилном, болесном изазивању контракције крвнпх судова у мозгу и у осталтГ органима: без подстицаја од физиолошког супстрата представе опасности, јавља се специјалпа вазомоторна инервација која производи осећање страха. То су они случајеви у којима се осећа безразложан, нразан страх, који није изазван неком нарочитом представом 1 Разликује се од ллашљивости — паилашепост, ко.ја се састојн у неоончпој развијености саме везе између једпе представе п вазомоторне иперчацпје која проузрокује страх. Кад једпа појава често буди у нама осећање страха, и.тп кад, нарочпто у детпњетву, изазове неколико пута пнтепзпвап страх, онда диспозицнја да се због те по.јаве плашимо, постаје врло велпка.