Delo

С Т Р А X 399 могућег трпљења, — стање непрекидне плашљивости од свачега и ничега, познато иод именом нанофобије. Да је оно изазвано аномалијама вазомоторних центара потврђује се на два начипа: прво тиме што кад ово стање постоји, онда сејављају симптоми који показују аномалцје вазомотовних центара и мождану анемију,1 и друго тиме што кад се вештачки, медикаментима као што је 1реса, изазову ове аномалије вазомоторнпх центара, онда се јавља извесан немотивисан страх.- — У многим делиричним стањима ова је аномалија компликована са оном нрвом. Напослетку још да номенемо аномалије малог и велнког мозга, у колико се оне тичу величине ових органа. Најважнија је међу тим апомалијама она коју сретамо код иднота званнх „микроцефала,“ чији мозак каткада не износи ни трећину обично развијена мозга. Код њих је трпљење страха мање обимно, јер се и нервно стање коме оно одговара, простире на мању масу нервних центара. Ми смо довршили своје објашњење страха. Пзнели смо прво опште психофизичке законе осећања, и показивши да страху одговара оскудица енергпје малог п велнког мозга, објаснили смо према оним законима особине овог осећања. Показујући пак у исто време начин јнвљања код осећања страха ми смо изнели н његове главне факторе. Саде.јством ових фактора објаснили смо, према томе, само јављање страха (са свпма његовим манифестацијама); релативношћу овпх фактора објаснили смо релативност страха; еволуцпјом овпх фактора објаснили смо еволуцију страха; и аномалијама овпх факггора објаснили смо аномалије страха. Најзад нам остаје да прегледамо како се досад објашњавало ово осећање, и да на та објашњења учинимо своје нрпмедбе. Одмах можемо напоменути да сам нервни процее којн одговара осећању страха (непосредни физиолошки супстрат овог осећања), колико се ми сећамо, до данас готово никако није био испнтиван. Све што је у том ногледу досад изнето односи се на 1 21 В. Реге, РаШо1о§1е Је$ етоИоп$, р. 475 и 476; КгаН-Кћт§, Рбу1пате р. 238: „АигИ 1иг <пе ЦапнЦопзсКе Ап§1/.из1аш1е иш>> еЈпе $ур(отаизсће 1>еиииш 1'ез1§ећа1(;еп ииЈ ра^епЦзсћ 111 асик аиПгеЊпЈеп ши! уазото(опзсћ ћеЈш^(еп СЈгси1аиопз-з(б1Ч1ПЈ5еп дезисШ \\ еп1еп. Рпг е1ие Шмће \оп КНПеп Пт1еп >1сћ бутр4оте \’оп Шгтапаппе а1з АогШиСег ип«1 Ве§1и1ег пез АиГаИз ((1ег Аи§з(/изЦт*1еи). 2 Каице, 1.е* етоИопз, р. 106.