Delo

КРПТИКА II БИБЛИОГРАфИЈА 423 лијих, виших и бескрајних простора, да овде — раскинувши силне узве и створивши пешто самој себи равно — да овде отпочине. Такав је Хајнрих звоноливац, истинита праслика свију нашнх чежња и стремљења, јунак по нашем рођеном срцу, дух од наша духа, крв од наше крви, ми сами, оличени у целокуином делању његову. Ал' залуд све: и храброст као у Месије и снага као у Херкулеса: живот остаје онде где је и чежњива душа стење у оковима Нрометејевим, тужно и са пуно уздаха глава клоне на широке грудп и поглед се кочи пред богом од своје немоћи... „Стој! Рука моја још нпје грешна. А тп си света. Знам те. Ал' откуд? Ја теби служих; хтедох да глас ти Дам звоновпнп, да га са сјајем Пражпчког дана спојпм и венчам. Ал’ тај ремек ппкад не створих! Па плачем сузе крваве!!... „Како сп добра! Спасп ме земње, За коју судба, ко за крст тешкп. Прикова мене. Спаси! Тп можеш.“ Зар то није бедна судбина свију нас, зар није последњи очајни ропац самртника који би хтео небу, Богу у тренутку, када се божанска светлост упија у све наше нерве, онда када све около нас у наједралој снази почне добивати своје облике нејасне, слатке и раздируће чежње?... „Сунчана звопа звоппт' почеше! Супце! 0, сунце!... Ноћ дуга беше. Такав је крај наш! „Утоиљепо звоно“ ранији је рад Хауптманов. Оно долазн у епоху прва снажна и богата рада несникова. II ако у облику старе бајке у лепом и јасном стиху, ипак са скроз и екроз релаистичннм особинама. Дело чи|а је Фабула подигнута на најширој основи, марљнво, са пуно труда, све камен по камен, док се није добнла сигурна ограда, али чије су и по.јединостн потпуно познате. Осим тога оно се разлнкује од потоњих дела његовнх још и ио томе, што има своје одличио драмско развиће. Ово не показује само течни и лаки дијалог, већ и вештина епергично даље ићп све до гренутка, кад се целокупна радња једним згодним иотезом концснтрише и поантира. Овоме опширном обиму, који узгред буди речено ни најмање не тежн нескладном театралном СФекту, одговара потнуно богатство у сликама п бојама. Од светлога и нежнога у са свнм мрачно и суморно прелазн његов