Delo

КРИТИКА И БИБЛИОГРАФИЈА Гергарт Хауптман: Утопљено Звоно, драмска бајка у пет чинова, с немачког превео Р. Ј. Одавић. Огмена, укусно израђена квига, богата ленотом својом и још богатија оном бескрајном чежњом што груди тако бесно раздире и даље у недоглед тежи изнад ускога оквира човечје моћи; са симболистичким значењем на своме насловноме листу: лабудје прострељен и не допевавши своје краспе, последње песме — Хајнрих, сиромашни звоноливад издише, тек што је сагледао нову светлост, онда кад нови живот ночиње за њ отварати своје, дотле само у сновима виђене двери, и не дочекавши, да звоно, силни и горостастни смер његова живота, одјекне својим снажпим, божаиским звуцима кроз горе и долове и нова светла љубав његова не испуни и последње кутове велшсога ума и најскривепија ткања жедпе и богате душе... Једпо од оних пежних и чистих лица као што је и душа поворођенчета, што овда онда примакну у провидним слојевима, одмарајући се у сјају суичеве светлости у снектру најразноврснијих и најсветлијих бо.ја, Та се лица мрачно и скривеио вуку досадном улицом живота, да изненадпо, гоњепи потајним немиром свога бића, од једном главачке појуре у напред као какав бесни коњатшк или да тужни и пуни снова застану у сивим даљинама као сетни пустињаци. Она су та ваздушаста бића што лебдс између внсокога неба и сиромашне земље као олнчена једнакост свеколике човечјо чежњс, — нејасни, несвесно осетлшви снови земаљски, у којима она упрљану душу за небо прикива. Она су вечпо знамење свега опога што лута, тражи, чезне. II као год што она тако чежњиво и илашљиво летс између неба и земље, тако исто чсжњиво и иркосно полета душа човечја између онога простога, нискога што јс за земљу вежс н оних свет-