Delo

Д Е Л 0 428 треба да пма, као п свс опе заједно. Делећп паучни дух од научног метода Фавр поставља две овакве дефинпције: „Научнпје метод скуп средстава п правпла, којнма се достпже цп.Ђ науке, т. ј. којпма се открива истпна п одбпја заблуда. анаучнп.је дух врста духа. којпм се достпже цпљ науке“. Или боље: „Научпп је метод скуп средетава, која научнп дух прпмењује.“ Добро је урадпо Одбор Задужбпне Илпје М. Коларца, што је пздао ову корпспу теорпску књижицу, која пма велпчанствеп задатак да сузбија заблуде п предрасуде, ко.је данас увелико још свуда царују п да унесе што впше онога племеннтог скептпцпзма п тежње за правом пстпном, да разагна ову густу таму, која данас бпло под маском Бога пм разппх гвпшпх п неодговорппх фактора“ господарп мплпјоппма необавештенпх, несвеснпх, угњетенпх п спутаппх Прометеја у ово.ј долинн плача. Желети .је само да п овај п осталп фондовп п установе, којих код пас нма прилпчан број, издају бар у будуће књиге било оригпналне, било преведене, које ће пматп позитпвпог дејства за интелектуално п морално подизање нашега народа и његових јавнпх радника. II то тпм пре што су нашп фопдови до сада пздавалн већппом рђаве п фарисејске књпге као што.је ппр. фамозна „Жена XX века“ од Жил Спмона, у којој је говорено о свему другом а готово нпшта истпппто о положају, којн .је жена заузимала у прошлпм друштвенпм уређењпма и којп дапас заузима. — Ова књпга има 78 страна а цепа јој је 50 п. дин. Увод у новију историју ратне вештине. — Под овим натнпсом штампао је Др. Јован Б. Јовановпћ на 32 стране једну врсту књижевно-научнога рада, коју с погледом па праву псторп.јску науку п цретепзп.је пишчеве, право да кажемо, не знамо како да оценпмо. Српскп офпцирп могу се радоватп што п па даље не морају много иптелектуално радитп на сво.јим стручпим стварпма а спецпјално на пољу Исторпје Ратпе Вештпне, јер је та.ј посао предузео један доктор философпје — Опште Исторп.је, ко.јп не воли много да се задржава на проблемима п закоппма историјског ра.звптка човечанства, сматрајућп можда то за сптпе и неважне стварп и за посао „уси.јаних глава.“ Нп.је пам с-тало до тога да Д-р Јовановићу укажемо да Историја Ратне Вештппе чпни .једап врло м'али део Опште Историје, бар праве Исторпје, да је она даље п од секундарног значаја у истори.јском развптку људског друштва, да она може за по кога бптп пнтересаптна, чак врло пнтересантна. алп ни за кога од прнмарне важностп. Не заустављајућп се даље на ово.ј књижицп, ко.ја прп свем том заслужује пажњу запнтересованпх за ова пптања. хоћемо да укажемо на .једну пак грубу погрешку, коју не професор Исторпје, него поле образован човек не сме да учппп. Напме, на стр. 32. овога увода писац, побпјајућп нека нетачна туђа мишљења о узроцпма пропастп Римске Империје, показао је да п сам он ту ствар не зпа. Јер тврдп „да су разлози, са којнх Рпм пп.је могао победптп варваре: полнТIIЧ КII П В 0 ј II п Ч К И,“ ШТО у МНОГОМС личп као кад би ко казао, дајенеко умро зато што пије жпв. А основнп узроци плп разлозп, са којих је Рпм пропао бплп су социјалне прпроде. чији су само израз политпчке и во.јнпчке пепри.тике Рима, штоје свако.јако још п бол.е један доктор Исторпје требао да зна. Брсјачка буна — године 1880 у Бнтољском Вплајету н војвода Мпцко.