Delo

Б Е Л Е 111 К Е 429 Из „Братимства“ је засебно оштамнао госп. Милојко В. Веселпновић под овим именом један свој рад из скорашње псторије несрећне маћедонске раје, који је пздвојпо из свога већег дела Битољскп Вплајет, које за штампу спрема. Ппсац прво врло кратко говори о самом племепу п пореклу Брсјака, затим о узроцима њихове бупе 1880. године, о лпчностпма, које су у њој учествовале, развоју ове буне и њепом свршетку. Поред тога, као што и сам напис означава, прича се надугачко и нашпроко о јуначком комити Мицку, његову четовању, угледу, карактеру и робовању. На крају се налазе неколике народне песме, у којима је овековечено ово четовање и војводе, које су њиме управљале. Чак су ухваћене и арпје, по којима се оне певају. II поред површностп у посматрању и схватању чпњенпца п догађаја, овај рад ппак оставља доста добар утисак нарочито што се у њему говори о крајевпма, којп нас морају интересовати а о којима мп свп тако мало или наопако знамо. РАЗНО Социјалиа хигијена. — Као прва свеска „Ђачке Књпжпцце“ пзашла је у Ср. Карловцима мала а од неоцењепе важпости књпга, која се зове Сексуална хигијепа, а наппсао ју је п издао Бг. Лаза Поповпћ. Већ сам пазнв довољан ,је да побудп н пајаиатпчније слојеве целокупног данашњега друштва због пптања која се у њој претресају. Наша научно-популарна лнтература одавно већ ппје добпла једно овако пскрепо, оштро, зналачко и корнспо делце о свима овпм пигањпма што се у њој третпрају, а која су дапас н сувпше па дневноме реду н од животног интереса. Ппсац говорп о оплођењу: паслеђу п одабирању; анатомпјп и физиологијп сексуалнпх органа: сексуалном нагопу: опаснпм странпутицама у том погледу п венерпчнпм болестпма. На крају се налазе две таблпце, па којима је писац графпчки протумачпо: делење ћелпце пнднректно н процес оплођења. Већ сами проблемп, ко.јп су овде истакнути, довољна су препорука овоме корпсном раду, ко.ји је у главном намењен ђацпма и студентпма најразлпчнпјпх школа алп које треба да најсавесније прочпта свако оно људско биће, које мпслп озбиљно о својој будућностп п својпм дужностпма спрам себе и својих ближњих. За особпту је препоруку отвореност п пскреност (без пкаквпх лажних обзпра п убптачппх предрасуда), са којпма ппсац смело пзплазп из оног загушљнвог круга „научнпх" фплпстара на овоме пољу. Књпга пма 52 стр. а стаје 1 дпп. Гимнастина и јуначке игре. — Под овпм .је пагппсом пзрадно „по пашпм и туђпм пзворпма н по својем пскуству“ г. Сретен Ж. Пашпћ нпз својпх студнја о овоме предмету, које су прво објављене у „Иросветпом Гласнпку" а затпм одатле н засебно оштамиане, Овде се говорп о гпмнастпцп с гледпшта Дарвпнове теорнје: петорпјп атлвтнке; разлпчннм врстама савремене атлетпке (скакање, ход, дпзање терета, рвање, боксовање птд.). даиашњнм нреставппцима тешке атлетике; о гимпаетнци у школп; телесном вежбању у нашој народној п уметппчкој поезпји; нашој иародној гпмнастпцп; затим како се може оснажнтп тело п т. д. Поред, лепог. јасног н убедлшвог пзлагања писац односно гпмнастике чнни неколико оправдавнх н корпсннх предлога. ма да до душе не узпма у обзнр могућност њнховог реализирања у оваквнм нашнм друштвеннм прнлн-