Delo

430 Д Е Л 0 кама. Књпга има 98 страна а цена јој је 1 50 дпнар. Проституција у Бесграду н ооавезна предохрана поднпх болести. Тако се зове књига коју је наппсао 1)г. В. Кујунџић а која је пзаш.та у низу издања која су ирпредпли наши лекарп после Првог конгреса сриских лекара п прпродњака. Расправвање г. Кујунцпћево обухвата шеснајест подре1)ених питања овога великог зла. које је ухватпло дубоког корена нарочпто у дапашњем друштву. крје ппје утрло пп једап абнормалитет раннјпх друштвенпх уређења већ их је шта вшпе све још развпло п прппомогло њпховоме распростиран.у. „Разнп облици нроституције4*. .„Простптуцпја старога н средњег века“. „Простптуција код старнх иданашњих Словена н Срба (рапије и данас)“, разнн облнци ироституцпје у Београду п какве могу бити предохране од иолнпх болести — све су то теме великог историјског и практичног зпачаја, о којима треба отворено пнсати и више н боље. Пд старе Атнне. где је нроституција бпла распрострта у разним впдовпма. п Рпмске Пмперпје па до мистичпих катакомби и развратпих средњевековних поповскнх клостера, у којима .је иростптуција — на велику иропију религиозних фанатпка — достпгла врхунац. пронратити ово пптање од неоцењене .је користи и од пе мањег интереса. Пронаћп ираве узроке нроституције (што г. Кујунџпћ нпје урадно) значп исто што и паћн иравог непријате.ва, иротнв кога се треба боритп. А то се никако пе може постпћи. ако се ово шпање нс решава у везп са ж е н с к н м н н та њ е м, које данас ето.јп нсто тако отворено као п соцн.јално питање. — При свем том књига г. Кујувџићсва је један симпатичан нокушај, који предлаже нзвесне мере за регулисање проституцпје, јер се опа и тако не може уншитнтн за све време трајања данашњега друштвеног уређења. Књига ова има 41 стр. а цена јој је 0 60 дин. 0 заразним болестима у Краљевшш Србпји. 1)г. М. 11. Јевремовић нрема званпчним санптетскпм пзвештајнма и приближно тачнпм статистичким подацпма умирања (од које врсте болести) израдио је ову малу али необично иптересну књигу. у којој ће се наћи — цифрама утврђено — да је у Србпји за девет годппа (1895.—1903.) умрло од заразнпх болести: шарлаха, вел. богиња. срдобоље, трбуш. тифуса. дпфтерпје, морбила 17.606 лпца. Овоме пе треба мпого коментара — кад се зпа да за ово време није било ни куге нп колере. Човек се мора запренастптп кад ногледа ове цифре умирања, које су благодарећн нашим прплпкама знатно смањепе иирикрпвепе, јер већнна умре н не впдевпш пре смртп лекара. кад у Србијп ностоји бајаги санптет н има доста лекара (од којих понекн и песме певају). — Пре неколпко дана .један озбиљан београдскп лпст нзнео је такође једну ужасну ствар опет у цнфрама: наиме, да у Београду иросечно за годпну дана много впше умре него што се роди. Те запста човек хтео — нехтео мора да закључи да је Београд постао престонпца за узајамно убијање, јер у њему више од иола стапова, за које људп плаћају јединствено скупе кнрпје, у срећноме свету — на труломе Западу — не бп опп којн се плаћају да се старају за народ допустили да буду нп штале за марву. Свестранн зеленашлук, којије ваљда у целоме свету код нас једпнствен, успео је већ да паш парод дегепернше и тотално убпје. Нпко пе миелп н нико се не брпне о

тхе, ало нашто прнчати о свемутоме?!