Delo

НАША ВОЈСКА И ЊЕНА ОРГАННЗАЦИЈА 39 Ако од ничега и ни од кога другог, треба да нас .је стидно од факта, да смо, као у свему осталом, тако и у овом питању изостали чак и од јучерањих Бугара. Док тамо и за резервне официре отварају школе са двогодишњим курсом и са захтевом да су питомци за резервне официре свршили најмање 6—7 разреда гимназије и предходно одслужили свој рок у кадру ради потребне службене практике, дотле се код нас и активни официри гомилају из елемената, који и све друго могу бити само не и старешине у војсци. VI Произгодство у ОФицнрске чннове н унанређење Производство у офицпрске чинове и уопште унапређење закон заснива, у главном, на принципу упоредно најбоље „опште и стручне способности“ и „ваљаности у вршењу службе“ уз „довољну јачину и чврстину војничког карактера“, „добро владање“ и „угледно понашање“. Сем тих општих услова, за унапређење у следеће чннове одређени су рокови који се морају да прослуже у предходном чину, а специјално за чинове нотпоручика, капетана II класе и мајора, п полагање испита п о у р е д б и к о ј у п р о п н с уј е к р а љ н а иредлог војеног министра и по правилима која нрописује сам министар. За производство у чипове више потпуковника законом 1901 године уведене су још: за чпн пуковника квалификације „стручне војене школе“ као и „спрема и особине за више командовање“(?), а за чпн генерала — квалнфикацпје „више војене школе“, односно бивше артиљеријске. Истим законом установљено је било да се унапређење у последња два највиша чпна може вршпти и без обвезе прослужења ма каквог рока у предходном чину, али .је та одредба прошле годппе укинута. Начин производста — унапређења — различап је за различне'чинове. Нпжп официрскн чинови дају се по пзбору и по рангу, а свп па оспову добрих редовинх оцена, које потичу од непосредно претпостављених старешнна и које важе тек онда, ако се.у вишим инстацпјама, кроз које пролазе, не препначе саобразно ниховом гледишту на оцењену личност. Право па чин мајора имају онп капетану I класе, којп, после положеног