Delo

40 Д Е Л 0 испнта, буду изабранн од комнснје, коју за тај иосао саставља министар војениикојој ои сам п преседава. За нотпуковника и пуковника пронзводство се вршн но избору од псте комиснје алп под председииштвом краљевпм. Чин генерала подарује краљ. То су, у кратком изводу, одредбе о производству — одредбе, у којима се, сем опредељења рока колико се у ком чину најмање служи н обвезе полагања нспита за поједине чинове, нншта друго не онредељује јасно и тачно. Све је остало замотано у двосмпсленост, све је речено и недоречено, и све се даје тумачпти, као што се у ствари и тумачи, у зависностн од личног схватања појединаца, ачесто и од обзира на то, да ли је кандидат за унапређење ногодна лпчност или није. Законскн захтевп као: „општа п стручна способност“, „ваљаност у вршењу службе“, „довољна јачина и чврстппа војннчког карактера“, „добро владање“, „угледно ионашање“, „спрема н особине за виша комапдовања“ — појмови су условнп и оне навалпчне празне законске форме, које су ту за то, да се, кад год се хоће, у њих заогрне свако н заслужено и незаслужено унапређење илп њима стане на пут стеченом праву. Као што се из наведенога види, пронзводство официра у следеће чпнове везано је за разне услове, али се ннгде у закону не каже ништа о томе, кад се официр, који је испунно све услове, може нроизвестп у следећи чин. Закон мудро обплази да каже: да ли, например, потпоручик, који је оцењен као као „сиособан“ и који, поред „доброг владања“ и „угледног понашања“, „одлично врши службу“, има право да буде произведен за поручика одмах чим одслужи у чпну потиоручика одређепи рок, или треба да чека па неки ред, па буџетску могућност или на то, да се предходно упразни место положај — за чин на који је стекао право? У закону се не говори ништа ни о томе, који је то тај фактор, чија је оцена „добро владање“ и „угледно понашање“ меродавна, и од кога се коначно засведочавају врлине: „јачина и чврстпна војнпчког карактера“ н одличио вршење службе. Не^зна се шта више ии шта је то што закон именује „јачина и чврстина војничког карактера“ и „угледно понашање“, као и чиме се ово последње разлнкује од „доброг владања“. Да ли под „јачпна и чврстииа војничког карактера“ ваља разуметн неко нарочито достојанство, или неонштење са обичним светом, пли охолост према свему иевојннчком, или сиавање на сламњачи и у хлад-