Delo
42 Д Е Л 0 ^За унапређење закон предвиђа, као што смо у почетку рекли, два начина: по избору и но рангу. Но то је само фраза, јеј) стварне разлике између та два начина нема: оба она везују се за услове готово подједнаке. II код једног и код другог начина важп као главни услов: спремност, способност, добро владање, „угледно понашање“ и одлично вршење службе; а да ли кандидат, који је ио ранг-листи на реду да аванзује, прптежава све те врлине, не доказује се рангом, већ, као и при унапређењу по нзбор.у. мишљењем п оценом некога трећега лнца, које, V осталом, закон н не познаје. Дакле, писало се не што је требало, него да изгледа кптњастије. Спремност капетана, који жели да постане мајор, оцењује се на испитпма, које кандидат полаже по засебним, овом закону непознатнм прописима и пред комисијама које саставља мннистар по правплнма које сам н прописује. Пспнтни ирограми, који се израђују такође незавпсно од закона, где се о њима ни речи не помиње, обухватају, обично, знање предмета и нослова, који спадају у делокруг чннова са два и три степена внше од онога чнна, на којп кандидат претендује. Али овде нпје то ни главно ни најважније. Важно је и главно то, што су ти програми нестални п што су често или много пута израз ироизвољности личних погледа поједнних мннистара. Свакп новп министар, чим је на то место дошао, н чим само доспе, хпта да их или сузи нли прошири или уопште прекројн и удеси на свој начпн п свој калуп. По томе и мајори, као и капетани и потпоручнци, који су то постали по испитнма полаганим у разно време н под разним мннистрима, нису подједнаких испнтних квалификација. Разуме се, свега тога не би било и не би могло бити, дајезакон хтео бити мало-мало определ>енијн и да је хтео законоватп и министрима, не остављајући све само њиховој вољи и паметп. Но та законска неопредељеност, та оишта нејасност и та на сваком кораку вера у миннстрову увиђавпост ннсу п тамо, где је законоиисац налазио да се дотпчни законски проинс може непријатно коснутп његових личних пнтереса или интереса његових садружнпка. Ту је он био не само потиуно онредељен, нотпуно јасан н прецизан, него, шта више, и заннмљнво напредан. Пронзводство у чин пуковника п генерала он је умео да обезбедн са свих страна и веома старателно. По пројекту, којп је 1901 године постао и законом, сваки трогодишњп мајор