Delo

НАША ВОЈСКА И ЊЕНА ОРГАНИЗАЦИЈА 43 који има условљене квалификације могао је одмах, чим постане потпуковник, да постане, ако се само саизволи одозго, и пуковник и генерал. Другим речпма, по том закону, који је до јуче важио, даје се право да се заједандан може добити три чина или скочити од 4500 на 10104 динара плате. Напредак, доиста, примамљив и пријатан, али, ваља рећи, у исто време и дрзак, нарочито кад се узме у обзир, да се он не ставља нп под какве услове ни службене, ни буџетске, ни моралне и т. д. Но не треба се, у осталом, чудити зато претендентима на такве скокове; они су радили онако како су могли и како је њпма годило. Тад је томе било и време. Ми треба да жалимо оне наше вајне скупштине које су, слепе код очију, прихваћале овакве махните жеље н аминовањем давале им силу закона. Ако ништа друго, то да је бар ма ко упитао пројектанта, да ли још где и у којој војсци европској, има таквих унапређења у мирно доба? Не могу се, ваљда, довека заклањати за непознавање војених прилика! Они, који хоће и који се примају да земљн дају законе, морају бнти свеснп свога рада. Да расмотримо сад и онај другп уметак код производства за пуковнике и генерале. Он је такође забаван. Као што смо реклн, место рока која треба прослужити у чину потпуковника па имати право на чин нуковника, као и рока колико треба пробавити у чину пуковпика па имати право бнти генерал, закон од 1901 годпне увеоје школске квалификације. Том изменом забрањује се бити генералом ономе нуковннку који нема дипломе вишег курса војепе академије, а пуковником — ономе потпуковнику којн нема дипломе нижег курса исте академије. Дакле, свн онн којп немају ннвнших ни нижих академских днплома, а таквих је у нашој војсци, на жалост, подоста, могу ностати највпше нотпуковннцн и даље тачка без обзнра на ма које друге услове или на друге неакадемске квалификацпје п веће способпостп некога од њнх. Не поричућн нп иајмање важност и потребу за офицпре специјалног војеног школовања, ми ппак налазимо, да је овај нови захтев закона неумесан п неонравдан, па, у неку руку, мало п смешаи, јер је п сувпше јасно, шта се тпме хтело н шта хоће. Сви нашп офпцпрп, како они који су свршплн п нижи н виши курс или п само нпжи курс војене академпје, тако п они који на тим курсевнма ннсу бнлн, не напредују у веће