Delo

44 Д Е Л 0 чпиове, као што се каже, но рангу н по лшшјн, већ напредују п могу, по томе истом закону, напредовати тек пошто, поред нспуњења других услова, положе и прописане испите при пропзводству зи чии канетапа II класе п чин мајора. Ко на испнту падне, остаје у чнну којн је до нсннта имао, а то је у чину плп поручика или канетана I класе. Пспити нак ови потпуно су једнакп за све официре без разлике њнховог порекла и без питања: какве ко од кандидата има дипломе или какве је курсеве свршио, и полажу се пред једним истим комисијама, по једним истим програмима н у свему при једнпм истим и подједнакпм условима. Од кандидата на исниту са квалификацијама вншег курса не тражп се ни за јоту впше знања иего што се то тражи од кандпдата који је свршио само нижи курс академије, ннти се оиима кандидатима, којн за собом немају тих курсевскпх квалификација, ставл^ају мањи захтеви с обзиром на празннну школскнх сведоџаба. Свн они морају да иокажу на испиту захтевану суму знања у равној мери. Коме се од њих нрнзна да је испит положно, томе се иризнало да је спреман, да има потребна знања п снособност за већи чип и онај положај, којп са тим чином стојп у вези. Узмимо сад да су испит за чпн мајора полагала три канетана: један којп је свршио виши курс, један који је свршпо само нижн курс и један којп нпје свршно никакав академски курс — и сва тројнца положили га подједнако и са равном оценом. Ко је сад од њих претежннји и шта се на исппту тражило и требало да сазна: каквим ко раснолаже знањем илп каквим раснолаже школским натентнма? Ако се хтело знање и ако је оно засведочено у мерп стављеппх захтева, није ли онда свеједно којим се путем и начином оно придобило н није лн бесмнслпца стављатп у кривицу ту околност, што је од те тројнце један поцрпео то знање само уз припомоћ нижега курса, а други и ван свакога курса али уз нрнпомоћ јаке воље н сопственог личног труда? Дакле, ако су исппти меродавнп да утврде шта ко зна п колнка је чија истинска спрема и способиост, онда се но резултатима који се на испнту покажу, треба и да судн о кандидату, на н његова нрава на даљу каријеру да се регулишу према испнтном уснеху, а не нрема томе да лп он располаже још и оннм хартијама, које говоре шта се негде и некад у младостн учнло, на н ако сад, можда, сасвпм заборавило. Моглаје школа вишега курса, коју је кандитат некада учно, бнти једна