Delo

46 Д Е Л 0 сматратн за потребне и тражити и у војсци. Не оспоравамо, школске квалификације лепа су појава н у војсцн и оне би се желеле, алп то ннје доста па да оне н овде, у војсцн, имају исто право грађанства које имају тамо, у просвети и у правној струцп. Наша војска није у приликама, у којима су наши судовн н наше гимназије. Квалификованих школских наставпика п потребннх правника за судске послове наша земља има у изобиљу, док у војсци од њој потребних наставника једва једна иоловина да .је редовно школована, па и то не у једнакој мери. Тамо су, у просвети и иравној струцн, сви подједнаких квалификација п подједнакпх права од писара судског и гимназнјског предавача до највећега судије н највишега професора на великрј школн; тамо се нико редовио нешколован не може да провуче не само за каквог нрофесора или у суднје, него нн у гимнизијске предаваче, ни у судске секретаре, па чак ни у нпсаре; тамо, ко је постао писар н секретар у суду или предавач у школи, томе ннко не смета да са временом, ако испупн и друге стављене услове, постане не само обичан судија или професор, него н у суду председник и судпја и председннк највишега суда, нли директор гимназије и нрофесор у највишој школи. У војсци иије тако. Овде вп постављате неке за наставнпке пли предаваче без права да буду професори; неке пуштате да буду н професори, али забрањујете им и да мисле на днректорство, неке пак — за ппсаре и секретаре са обвезом да суде н врше суднјске дужности али не да уживају п судијска права п т. д.! Повераватп људма неједнаких права вршење подједнаких дужности и стављатп их под равну одговорност за неуспех у повереном им послу — бесмислица је. Има ли смисла, например, да се једном потпуковнику, коме је већ поверен пук, а с тпм васпитање, образовање н војничка судбина 4—5000 српских синова, не може дати чин пуковника, без обзира на уснех у командовању, само за то што у младостп није учио војену акедемију, а да се опет тај чин може дати другом потпуковнику — команданту иука, који је ту академију учио, па н ако у комаидовању свом није нсиољио нн уколико већу мудрост од првога, вечитога потпуковника?! Нсто стоји н са пронзводством од пуковника за генерала. Два пуковника командују дивизијама. Резултати командовања једнн псти код обојице, алн нису им нсте дииломе: онај, што је био на вишем курсу ностаје генерал, а онај други, који је свршио