Delo

НАША ВОЈСКА II ЊЕНА ОРГАНПЗАЦИЈА 47 само нижи курс, нема права на генералство не само у овој прплицн, кад је подједнак са новим генералом него ни онда, кад је бољн! Разумели бијошкадсе лицима, која су овако суспендована у праву напредовања, не би давале ни команде, које стоје у вези са њиховим чиновима, алн и даватн им команде, које треба да донесу следећп чин п не давати нм та.ј чин — п глупо је и дрско! Исти рад п дужности треба да повлаче и подједнака права. Напослетку, ако се установом школских квалификација хтело да обезбеде стварне квалификације, онда је требало, а н време је давио бпло, да се престане са производством за офпцнре ван академије или, ако се то није могло н данас не може — да се недостатак теорпјске спреме код већнне наших офицнра надокнађује нутем прикомандовања при академији илн уређењем за то нарочитих школа, које би се, више-мање, приближавале нижем курсу. Не треба се варати п мпслити да је последња реформа, ако се то може тнм именом иазватн, примљена у војецн без негодоваља н да је од добрих последица. Њу је већина офпцира истумачила као нокушај и жељу једне незнатне групе аспираната великих ноложаја п мас-них илата, да се чнн генералски монополшпе за своју но злу добро познату клику, којој је, благодарећи тадањим ненормалним приликама, врло рано пала у мед секира. Но овакве реформе, реформе које тако очпгледно користе неколициип на рачун п штету огромне већине, не реформишу већ само растројавају сређено стање. У другим војскама ироиоведа се правило, „да .је лош свакн онај редоввојник, којн се не нада бити генералом“, а код нас се доносн закон, којим се велнкој већини офнцпра, међу којима има пх однста и спремннх н талентираних, забрањује да емеју н мнслити на то, и, у исто време, стављају границе докле се ко од њпх може и сме усавршаватп радом својим п докле сме тежитп да допсе! II шта се од свега тога, од те тако спекулантске и наказне реформе добило? Добило се го, што ,је без нужде, без потребе официрски кадар, који треба да је хомоген, подељен на трп неравноиравна сталежа, којп се узајамно паралишу; добило се то, што се створило погодно земљиште за развптак новнх интрига, завпстп н мржње; добно се н створно услов који сасвим онемогућава иостојање другарства које је офицнрском друштву најјача морална основица, п добнло се, најзад,