Delo

212 Д Е Л 0 шити. Систематизовање њихових разреда и наставнога илаиа,. ради чега их Ранке хвали, беше позајмљено од Јована Штурма и у позаимању изопачено. Ако је Штурм одговоран за превлађивање ускога класичког васпитања у нашим вишим школама,. језујите су одговорне, што су том васпитању дале ништавнији и размаженпји вид. Они су учили класицима не стога, што би они били најбољи начин за одгајивање интелекта, но што беху у моди, п усвојивши их, покушали су да их начине што је могуће нешкодљивијнм. Онп су забављали дух, место да га јачају.. Они су проводили у беспослицама, као што су латински стиховп, године, које су као што се бојаху, могле иначе бити употребљене на суђење п задобивање поузданога знања. II наше протестанске школе упадоше у ту клопку. Нншта не показује јасније битну слабост њихова система но њихово неирилагођавање сувременим потребама. „КаНо 81исИогит“ беху прегледали каснији и садањи ђенерали реда, отац Ротхан и отац Бекс. Али они нађоше, да га је немогуће преиначити, а не разорити га. Ма колико да су хваљене језујитске школе, оне дугују више моди, која их је пунила „пунонадежним“ ученицима, но својој властптој одличности у распоређивању свога градива. Волтер је увидео њихову трулост. „Од језујита не научих ништа“ рече, „но латински и трице“. Они нпсу могли никад нздржавати пробу модерне критике, они немају места у рацпоналном систему модерног васпитања. Ми смо одавно престали, да их сматрамо као углед, али подносимо, да наше школе пате од нагомплавања метода и практичних поступака, које мн ие бисмо помишљали никада да уведемо, да није било њпхова сјајна али пролазна успеха. Веома је био различит характер Порт-Ројолскпх школа, основаних од славне дружине јапсениста, које се начнчкаше око манастира Анжелике Арнола (Ап^еНцие АгпаиМ) Оне чине најуспешнији експерименат у васпитању, што је икада окушан у Француској, и процењујући утицај језујита, не можемо губити из внда, да је успех ових школа био осуђен тесногрудом суревњивошћу н опозицијом. Васпитање у Порт-Ројалу имало је такав глас, који није у сразмери нити са временом, колико је посто.јало, нути са бројем ученика, које је одгајило. Мале школе, реН1е§ есо1е$, као што беху пазвате, како се не бн чинило, да се ставл>ају у опреку према упиверсптету, беху основане 1643.. Оне постојаху само седамнаест годипа, пошто су укинуте 1660..