Delo

ЈЕЗУЈИТЕ II ЈАНСЕНИСТЕ 213 Вероватно је, да оне нису имале никад впше од педесет ученика. Њихово се место впше пута мењало, неки пут да се уклоне испред метежа грађанскога рата, неки пут да нзбегну гоњења. Највећим су пак делом бпле у Рог! Еоуа! с!ез Сћатр-у у затвореној долини, скривеној у шумама, које су се гранпчпле са Версаљским вртом, неки пут у кућама 1ез Огапо-ез-а. Сћезпаћа, или у СћГиеаи с1ез Тгоиз-у, када су уништене 1660. суревњивошћу језујита, који су имали јака утнцаја на двор, њпхови учитељи, гоњени и затварани, одаше се сами на посао, да забележе и онишу своја искуства. Најглавнијп су учитељи били — Никол, чије се мисли с правом стављају поред Паскалових. Његови су погледи на васпитање најбоље исказанп у његовој књизи о васпитању Краљевића. За њим долази одмах Лансло, Меланхтон тога покрета, писац значајних уџбеника, „Метода Порт-Ројалских“ МеЊосЈез с!е Роп-Коуа1) и „Врта грчких коренаЛ (ЈагсИп Јез Кастез Сггессјиез), који је учпо грчком језику Гибона. Највећп је од свпх Арнол, полемпста ове секте, који је логицн и општој граматици дао неколико од њезиннх најбољих страница. Једно од главних обележја Порт-Ројалске школе разликује је уједно и од Језујита. Они су сасвим издвојили утакмицу, пошто је противна принцпппма хришћанске љубави. Паскал се жали, да то чини васпптанике мало лабавим и тромпм, али кад се пореди са ништавним такмичењем њихових противннка, имају право они, који греше. Разреде, затим, не чињаху никад више од петоро или шесторо деце, о којој се старао један учитељ. Ово даваше учитељу прилике, да изучава индивидуалност особина својих васпитаника и даваше потпупа маха за лично утицање. У исто је доба претерана фамилијарност пскључена. Учитељи не заборављаху дужно поштовање према садржини Светога Писма, а дечацима се не дозвољаваше, да у својим приватним разговорима говоре ти један другоме. Даља је разлика између њих и језујпта, што се њихово учење осниваше на француском, а не на латинском језику. Век, који је протекао од осннвања језујитских школа, учинио је, да се то лакше изведе, пошто је у то време француски језик, као што нам је познато, ступио у живот. Јансенисте дадоше иримере доброга превођења. Г. 1647. објавише Федрове фабуле, францускн и латински упоредо, „Роиг зепчг а Меп еи!еис1ге 1а 1апо’ие 1аИие е! а Меп 1гасћпге еп НашМзЈ' Г. 1647. следоваше превод „Андрије“ (Девојке са Андра), „Аделфа“ (Браће) и „Формнјона“ од Теренција,