Delo

216 Д Е Л 0 Друга је особина Порт-Ројалског васпитања што су дали важно место модерннм језицима. Лансло је наппсао методе за учење и талијанскога и шпанскога језика и четири расправе о латинској, француској, талијанској и шпанској поетицн. Али напреднн характер њихова настављања најбоље се види из њихових дела о општој граматици и о логици, два угледа здравога разума, примењенога на предмете, чпје право учење беше новпна. Општу граматику је саставио снажни ум Арнолов. Он је покушао, да продре у филозофију вештине говора, у науку о језику. Бакон је раније означио дело таке врсте као ДевМегаћип, који треба испунити. Времетојош не беше дошло, да се та жеља могаше с успехом испунити. Од доба јансениста проналазак санскрта и њихових односа према грчком и латииском, индијско схватање граматике противно александријском, јасна дефиницпја главних фамилија језика, стављање јеврејскога језика на прво место међу њима, доведоше нас до нове науке о језику, која се оснива на чињеници, а не на теоријн. Али Арнол заслужује велико поверење, што је увидео, да је наука о компаративној граматици умна могућност. Порт-Ројалска логика, можебити најславније њихово дело, потекла је такође од тога истога узвишеног духа. Оснива се на „ћћзсоигз с1е 1а МеШо<1е“ од Декарта и на Паскаловим расправама „Г)е Г ЕзргВ Оеоше1пцие“ и „Г Аг1 с1е Регзиас1ег“. Она кида одмах са формалном логиком схоластичара. Умне радње дели на четворо: 1. Схватање (или појмови). 2. Суђење (или судови). 3. Закључпвање. 4. Сређивање (или метод). Расправљајући о силогизму прпмећује, да већи део заблуда човечанских потиче пре отуда, што се закључује од лажних нринципа, но што се рђаво закључује од принципа, који су нримљенн. Глава је о лажном закључпвању нарочито поучна. Примери су у сталном односу са практичннм животом, или слуте утврђивању добрих моралних принципа. „Елементи Геометрије“ од Арнол-а, који беху дуго у употреби у Иорт-Ројалу пре но што беху наштампани, били су тако добри, да је Паскал уништио своју раснраву, нанисану о истом нредмету. Дисциплина у Норт-Ројалу не беше нпкако строга п одржавана је самопрегоревањем оних, којн су је водили. Налог, који им је дат од старешпне, беше говорнтн мало, трпети много, молити се Богу внше. Радних часова беше три нз јутра и два н но но нодве. Радило се без књнга, што је могућно више, н